Златни сунцокрет Светлани Слапшак

Награда Златни сунцокрет за 2016. годину додељена је Светлани Слапшак за роман “Равнотежа” о судбини групе Београђана током 90-их година...

Награда Златни сунцокрет за 2016. годину додељена је Светлани Слапшак за роман “Равнотежа” о судбини групе Београђана током 90-их година који, према наводима жирија, снажно дочарава дух “обичних” људи у сенци наводно велике историје и њених тамних испољавања.
Награда Златни сунцокрет, коју компанија Витал из Врбаса додељује за најболје књижевно остварење на српском говорном подручју у жанровима романа, приповетке, поезије, књижевне критике, есеја и књижевне публицистике, припала је већином гласова жирија Светлани Слапшак, која је почетком 90-их напустила Београд и од тада живи и ради у Словенији.
Награђени роман, у издању Лагуне, говори о женама у Београду за време рата у бившој Југославији које, не прихватајући да им у њихово име убијају суграђане, рођаке, пријатеље и синове, скривају их од мобилизације. Милица, једна од њих, принуђена је да прекуцава рукопис великог националног писца како би преживела кризу 90-их. Тражећи начин да се ментално удаљи од посла на који је присиљена, она истовремено пише и роман-пастиш угледајући се на приповедни поступак и стваралаштво сестара Бронте.
Жири, који су чинили Владимир Гвозден (председник), Драган Јовановић Данилов и Никола Страјнић, определио се за роман Светлане Слапшак, јер је у њему “препознао самосвесну приповедачку културу која је успела да многобројне нити које повезују текст и свет доведе у раван уверљивог литерарног и животног искуства”.
Роман “Равнотежа”, како је истакао жири, веома добро комбинује такозвану слику света са дубљим интелектуалним питањима нашег времена везаним за природу сећања и критику дидактичких опсесија прошлошћу.
“Нарочито фасцинира начин на који главна јунакиња Милица подноси егзистенцију: упркос оскудици, губицима пријатеља, недостатку љубави, тешкоћи самосазнања, она поседује лакоћу, креативност, спремност и спретност да се усуди да оде корак даље, да се отисне изван задатог оквира и да на тај начин испита границе своје и туђе људскости. ‘Равнотежа’ је изузетно успела литерарна конструкција која у себи спаја елементе породичног романа, романа-хронике, пародију приповедачког патоса реалистичког романа, као и стилизацију викторијанског романа. Роман је енциклопедијски разигран и, упркос озбиљности теме, обојен особеним хумором и афирмацијом пријатељства, поверења и љубави. Осим тога, почев од епиграфа о ‘једномјесечићима’ који је преузет из Вуковог Српског рјечника, па до последње реченице која говори о крпљењу заједничког сећања јунакиња у старости, овај роман игра на карту онеобиченог полифоног језика, интелектуалног и разговорљивог, дискурзивног и духовитог, понизног и борбеног у исти мах”, навео је жири.
У средишту радње награђене књиге Светлане Слапшак су две пријатељице, Милица и Дара, а око њихових ликова се граде приче како о низу пријатеља и познаника, тако и о политичкој и друштвеној стварности овог невеселог раздобља. Иза свега се крије једноставно питање: како без понижавања и  прилагођавања преживети у оскудним временима; како сачувати београдски шарм у живом блату срушеног света. Одговор се може ишчитати из Миличине судбина: јунакиња преживљава тако што прекуцава рукопис великог националног писца опседнутог идеологијама прошлости; менталног здравља ради, она истворемено пише стилизацију викторијанског романа у духу сестара Бронте. Дара пак преживљава тако што поменуте текстове чита. У хаосу савремености, ови текстови су места преиспитивања, застоја, црне рупе у ткиву света које се морају попунити истинским осећањима и искреним разговорима, јер реч је о добу кад је равнотежа била могућа само у истоименом колачу са шљивама који Милица меси на почетку књиге.
Реч је о три текста која се, како је навео жири, међусобно преплићу и граде лабаву равнотежу: док се распламсавају ратови на тлу бивше Југославије, национални писац покушава на чистац да доведе идеолошке слепе улице национа заборављајући да је идеја чистог вероватно најгора могућа врста политике; суочена са бременом света и текста, Милица сама пише пастиш викторијанског романа који рационално приповеда о осећањима и рачуна на вечну могућност хепиенда док говори о љубави без секса, о страсти без лудила, о стварности без стварног; коначно, главнина романа прати многобројне „незваничне“ судбине ширег круга око Милице и Даре, што укључује учешће у рату, скривање од мобилизације, емиграцију, властито разоткривање, љубав, секс, храну, сурову свакодневицу, али и интелектуалне пропламсаје који сведоче о достојанству и у најгорим условима. У ствари, ако би се морала истаћи главна тема романа, чини се да би она била превасходно везана за женски доживљај света, пре свега Миличин и Дарин. Наравно, овакав доживљај је повезан са разобличавањем манипулације и доминације, добро видљивих како у ставу националног писца, тако и у пастишу викторијанског романа, у којем је очигледна зависност рода од жанра: жена ако жели да воли мора свесно да пристане на мушкарчеву лаж, навео је жири.            
Светлана Слапшак, рођена 1948. године у Београду, објавила је, написала и уредила више од ездесет књига и зборника, преко четиристо студија из различитих области (лингвистика, античке студије, компаративна књижевност, балканологија, студије рода). Објавила је, између остаог, преко 1500 есеја, један роман и две драме.
Завршила је класичну гимназију у Београду, а потом дипломирала, магистрирала и докторирала на Одељењу за античке студије на Филозофском факултету. Била је запослена на Институту за књижевност и уметност у Београду од 1972. до 1988.
Слапшакова од 1991. живи у Љубљани, где је од 2003. године до пензионисања 2014. била редовна професорка за антропологију античких светова, студије рода и балканологију на Институтум Студиорум Хуманитатис.
На Филозофском факултету у Љубљани је на славистици предавала српску и хрватску књижевност (1985-1992) и Балканске жене на социологији (1995-2012). Главна је уредница часописа ПроФемина од 1994.
У најужем избору за награду Златни сунцокрет за 2016. годину биле су и књиге Селимира Радуловића “Сенка осмог еона”, Јелене Ленголд “Рашчарани свет”, Дивне Вуксановић “Мемо”, Ранка Рисојевића “Сестре и другарице” и Зорана Живковића “Тумач фотографија”.
Роман “Равнотежа” Светлане Слапшак био је и у ужем избору за  НИН-ову награду за 2016.
Награду Златни сунцокрет 20. пут додељује фабрика Витал из Врбаса, због чега је у јавности позната и као Виталова награда.
Први пут је доделјена 1996. године песничкој збирци Ивана В. Лалића, а међу добитницима су и Радослав Петковић, Горан Петровић, Војислав Карановић, Владимир Тасић, Јовица Аћин, Милета Продановић, Драган Јовановић Данилов, Давид Албахари и Углјеша Шајтинац.
Прошле године добитник награде “Златни сунцокрет” био је Драган Великић, награђен за роман “Иследник”, за који је освојио и НИН-ову награду.

http://www.seecult.org/

Povezani članci

vesti 4797348183389551407

Popularno

Novo

BKG

Pretplatite se besplatno

item