Како се откључавају песничке браве

Поетски и поетички „Распони”, нова књига угледног књижевног критичара Богдана А. Поповића (1936), садржи десет есеја и пет критичких кол...

Поетски и поетички „Распони”, нова књига угледног књижевног критичара Богдана А. Поповића (1936), садржи десет есеја и пет критичких колажа. У овој књизи, објављеној код београдског издавача Танеси, аутор анализира песничко дело Јована Христића, Борислава Радовића, Љубомира Симовића, Ивана Гађанског, Драгана Колунџије, Мирјане Стефановић, Милутина Петровића, Мирослава Максимовића, Симона Симоновића, Марије Шимоковић, Слободана Зубановића, Душка Новаковића, Новице Тадића, Владимира Копицла и Злате Коцић.
У једној од својих есејистичких књига Јован Христић је записао: „Али ко још чита Борхеса, после толико бриљантних студија о њему?” У којој мери књижевна критика помаже књижевном делу?
Како код нас стоје ствари са занимањем ширег круга читалаца за песничка прегнућа, смешно би било поверовати да би множина и квалитет критичко-есејистичких текстова о поезији једног аутора могли бити разлог помањкању читалачког интересовања за њу... Мислим да „помоћ” од књижевне критике – било да по природи своје зависности од књижевног дела „секундира”, или да се покушава остварити као аутономна књижевна делатност – пре треба тражити на релацији критичар – читалац. На тој ће равни, верујем, увек постојати потреба за квалификованим посредником.
Христић, иако је објавио само три песничке књиге, остао је у самом врху српске књижевности. По чему се издвојио од своје песничке генерације?
Трагајући за својом, за традицијом по свом избору, Христић је решавао и проблем савремене српске поезије: у околностима поетичких, али и идеолошко-политичких сучељавања између „реалиста” и „модерниста”, током педесетих година прошлог века, неопходно је било канонизованој романтичарској традицији парирати другом. Нема никакве сумње да је, стваралачки активирајући потиснуту и непризнату класицистичку традицију, Христић пресудно допринео да се савремена српска поезија отвори према питањима духовности и културе... Тиме се, дакако, не исцрпљују особености и вредности његовог певања.
Слична је и судбина Борислава Радовића. Иако се одавно повукао из песничког и јавног живота – држећи се начела: Не убити тајну – остао је неспорна песничка величина?
Могу покушати да изложим бар један доказ у прилог основаности вашег суда... Има, у другој Радовићевој стваралачкој етапи, песма „Пев на Љути”, чији први стих гласи: „Вода је у кршу за водом прокипела.” У ствари, понорни ток реке се, у песми, обраћа површинском молећи да га изведе „из шкрипова, са орања каменога”, пут питомијих, плоднијих и лепших предела, „све до мора” – што овај одбија. Не може да му услиши молбу, јер понире „у планину помрчину” тако да му „пев” чује, али га једва разуме. Могли бисмо, с обзиром на пев у наслову песме и неразумевање пева, као разлог неусагласивости два тока реке, помислити да ова песма диференцира два поетичка начела. Њено симболичко зрачење допире, међутим, неупоредиво даље, до задане противуречности нашег бивствовања.
Од колике су вам помоћи били аутопоетички текстови Љубомира Симовића у тумачењу његовог песничког дела?
У целом низу својих (условно их тако назовимо) публицистичких књига, у контексту који није претежно књижевни, а поетички је понајмање, Симовић је поставио неочекивано много оријентира који би могли да упуте у смеру задовољавајућег тумачења његове поезије. То, разуме се, говори о природној песниковој потреби за комуникацијом пуном мером сагласној са стваралачком самосвешћу. Својим поетичким изјашњењима, укљученим у једну мозаичку целину, Симовић је могућне проблеме у разумевању његових песама наговештавао избегавајући искушење да их разрешава. И кад би нам се учинило да је понудио „кључ” за разумевање својих стихова, то ни изблиза није значило да их је за нас отворио... У свему, боља прилика за плодоносан дијалог између песника највишег реда и на сарадњу спремног читаоца једва да је замислива.
Указујете и на родољубиву поезију Драгана Колунџије, поетски жанр који нестаје из наше књижевности?
Поетски жанрови, у зависности од околности, мењају својства (кадгод и алтерирају), али ретко ишчезавају... Колунџијино певање је, очигледно, по страни од доминантних, мање или више значајних поетичких оријентација у данашњој српској поезији. Независно од тога, судимо ли по његовим врхунским остварењима – родољубивим и љубавним, у ужем или ширем жанровском смислу – његово је певање појава од непорециве вредности. Он је песник који је, са трајном вером у смисленост песничког послања, два своја најснажнија осећања сугестивним изразом успео да обједини. Песник који је могућности свог дара пуном мером потврдио на двема вечним темама.
Како бирате песнике и песничке књиге о којима пишете. Шта вас је привукло гротескној поезији Новице Тадића?
Дуги низ година (само у НИН-у безмало две деценије), писао сам новинску критику. Тада су у моју радионицу песничке књиге стизале право с издавачке траке. Новинске критике су, сагласно мојим мерилима, у потоњим фазама редуковане, мењане и прошириване, прерастале су првобитну форму и намену... Тадићев покушај да средствима гротеске посредује беспризивно изобличену, неретко фантастичку представу стварности, његов особени стваралачки потенцијал, није било могућно превидети. А ни оспорити. Није, међутим, тајна да је његов доживљај света бивао с оне стране вредности до којих сам у поезији држао, које сам волео. Ако би требало да бирам међу збиркама припадника његовог (и њему блиских) нараштаја, на пусто острво бих радије понео песме Мирослава Максимовића, Душка Новаковића, Слободана Зубановића...
У тренутку када се многи књижевни листови и часописи гасе, све је мање простора за књижевну критику. Хоће ли она уопште опстати?
Камо среће да је проблем само у гашењу књижевних листова и часописа! Ако у приликама какве не памтим (а памтим и дуго и много), опстану култура, књижевност и књижевни живот, за новинску књижевну критику, о којој је понајвише реч, нема превелике опасности. Утолико пре што (чини  се парадоксално) академска, научна, дисциплинарна и каква све не стручна критика овде никад није била делотворнија.

Povezani članci

vesti 1001700812348896569

Popularno

Novo

BKG

Pretplatite se besplatno

item