Југословенска кинотека бира 100 најбољих српских филмова

Поводом 120 година од прве филмске пројекције у Србији и на Балкану, Југословенска кинотека организоваће избор 100 најбољих српских филм...

Поводом 120 година од прве филмске пројекције у Србији и на Балкану, Југословенска кинотека организоваће избор 100 најбољих српских филмова свих времена. Тих стотину филмова наша кинотека прогласиће културним добром од националног значаја.
У избору наших најбољих дела седме уметности учествоваће овдашњи сценаристи, редитељи, глумци, продуценти, и други филмски радници, као и теоретичари и критичари, а листа најбољих српских филмова биће објављена 28. децембра, на дан прве филмске пројекције у свету, најавио је на конференцији за новинаре Југослав Пантелић, директор Југословенске кинотеке.
Како је замишљено, сваки учесник у избору саставиће своју листу од 20 филмова, а када се сакупе листе свих учесника биће формирана коначна листа 100 најбољих филмова српске кинематографије.
Ово није једина новина која је најављена у Кинотеци. На дан прве филмске пројекције у Београду (одржана 6. јуна 1896. у кафани „Златни крст” на Теразијама), сви биоскопи у нашем главном граду, пре сваке пројекције, приказиваће садржај који је виђен пре 120 година, а реч је о десетоминутном материјалу браће Лимијер.
Већ три дана у салама Југословенске кинотеке филмови се приказују од јутарњих сати, а прве пројекције почињу већ у 10.30 сати, и има посетилаца.
У згради у Узун Мирковој на програму су класици („Седми печат” Ингмара Бергмана из 1957, „2001: одисеја у свемиру” Стенлија Кјубрика из 1968, „Француска веза” Вилијама Фридкина из 1971, Томи Кена Расела из 1975. године...), верзија „Великог плаветнила” Лика Бесона у трајању од 168 минута, „Људи мачке” Пола Шредера или „Пурпурна киша” са недавно преминулим певачем Принсом у главној улози, новији фестивалски хитови (шведски „Туриста” Рубена Остлунда из 2014), као и домаћи филм „Влажност” Николе Љуце.
Пројекцијама овог домаћег филма, Кинотека је започела да пружа додатну подршку српској кинематографији кроз приказивање наших филмова по њиховом изласку са редовног биоскопског репертоара.
Глумица Тамара Крцуновић, која је одиграла главну женску улогу у „Влажности”, оценила је ову идеју као просветитељску улогу Кинотеке.
– Кинотека преузима улогу да додатно настави биоскопски живот домаћих филмова. Тиме она више није само музеј филма, већ и савременик филма – оценила је Крцуновић.
Први филмски маратон у салама Кинотеке на програму је 14. и 15. маја. Маратон ће бити посвећен еротским филмовима, а током 36 сати непрестаних пројекција публика ће моћи да погледа француску „Емануелу” из 1974, југословенску „Машкараду” из 1971. и незаборавни Бертолучијев „Последњи танго у Паризу” из 1972. године.
Приводе се крају припреме за 18. фестивал нитратног филма који ће бити одржан од 6. до 15. маја. Тада ће се у Београду окупити представници 30 светских архива, биће представљена књига „Лексикон југословенског филма” хрватског филмског критичара Ненада Полимца и одржано 40 пројекција запаљивих филмова.
На отварању биће виђена „Јелена Тројанска” из 1924, на затварању „Казанова” три године млађи филм, а током фестивала и британски филм „Убиство у катедрали”, руски забрањивани филм „Један скандал”, као и немачка верзија руског класика „Оклопњача Потемкин”.
Директор Пантелић најавио је за септембар покретање филмског часописа „Кинотека”, али и својеврсну „рехабилитацију” глумца Светислава Ивана Петровића (1894–1962), кроз обиман програм и предавања посвећена првом Србину који се између два светска рата прославио на филмском платну у Европи.

Povezani članci

vesti 1336898211155994710

Popularno

Novo

BKG

Pretplatite se besplatno

item