Дејан Ристић: о Народној библиотеци Србије

Историчар Дејан Ристић, бивши управник Народне библиотеке Србије, аутор је научне студије која доноси нова сазнања о оснивању НБС, њеној...

Историчар Дејан Ристић, бивши управник Народне библиотеке Србије, аутор је научне студије која доноси нова сазнања о оснивању НБС, њеној бурној историји и разарању у Другом светском рату, а 75-годишњица тог догађаја повод је за премијеру документарног филма “Сећање из пепела” на РТС-у, насталог на основу рукописа Ристићеве књиге коју би ускоро требало да објави НБС.
Документарни филм “Сећање из пепела”, који ће бити емитован 6. априла у 20.30 сати на Другом програму РТС-а, премијерно представља нова научна сазнања у вези са местом и датумом оснивања НБС (Крагујевац, 12. јул 1838. године), као и архивску, библиотечку, музеолошку и аудио-визуелну грађу која сведочи о развоју те националне установе културе крајем 19. и почетком 20. века, њеном делимичном страдању током Првог светског рата, потоњој обнови и потпуном уништењу 6. априла 1941. године.
Филмске новости продуцирале су тај филм на основу рукописа Ристићеве књиге “Кућа несагоривих речи”, а током рада на њему коришћена је бројна архивска, библиотечка, музеолошка и аудио-визуелна грађа из више од 20 установа – архива, музеја, библиотека, факултета…
Филм први пут представља изузетне сегменте националног културног наслеђа (архивалије које сведоче о оснивању НБС, запаљиви пројектили којима је погођена НБС, делови сачуваног националног фонда, оригинални снимци суђења генералу Александеру Леру и др).
Вишегодишње истраживање Ристића за потребе писања књиге “Кућа несагоривих речи” обављено је у многобројним установама културе, образовним институцијама и приватним заоставштинама, а анализом историјских извора дошло се до потврде претпоставки неких од најистакнутијих историчара и управника НБС, попут Стојана Новаковића и Милана Ђ. Милићевића, да НБС није проистекла из јавне библиотеке чији је оснивач (27. фебруара 1832) у Београду био угледни књиговезац Григорије Возаровић. Детаљном анализом историјских извора утврђено је да су претпоставке Новаковића и Милићевића да је НБС проистекла из библиотеке основане при Министарству просвете засноване на историјским чињеницама.
Према новим сазнањима, НСБ је основана 12. јула 1838. године у Крагујевцу - спајањем библиотеке у саставу Министарства просвете и књижног фонда раније формираног при Типографији у Београду. Тиме су потврђене претпоставке Новаковића и Милићевића у вези са временом и местом настанка НБС.
Књига је конципирана кроз четири веће целине које прате исто толико основних хронолошких периода настанка, рада и развоја НБС у периоду од њеног оснивања, па све до дана уништења њене зграде на Косанчићевом венцу у нацистичком бомбардовању Београда 6. априла 1941.
Прва целина, “Археологија сећања (1838-1921)”, односи се на време од успостављања НБС до периода њеног уселјења у здање на Косанчићевом венцу, обухватајући нова сазнања о месту и времену настанка НБС.
Иако је иницијално било предвиђено да та целина представља својеврсни увод у главну тему дела, прерасла је због обилја података и нових сазнања у синтетизован преглед историје српске националне библиотеке у вишедеценијском периоду.
Друга целина књиге, насловљена “Зграда на шанцу (1921-1925)”, представља сегмент прошлости НБС хронолошки оивичен важним догађајима – усељењем у здање на Косанчићевом венцу у Београду и његовим отварањем за кориснике и јавност.
Према наводима Ристића, то релативно кратко четворогодишње раздобље на посебан начин обележава личност тадашњег управника НБС, историчара и академика Јована Н. Томића, чијим је изузетним залагањем установа после више од 80 година постојања коначно добила свој, истина неусловни, дом. У књизи су представљени бројни инфраструктурни, институционални, стручни и кадровски изазови пред којима су се налазили НБС и њен управник. Иако је трајало свега четири године,  то доба на прави начин симболизује, како наводи Ристић,  континуирани однос државних власти према српској националној библиотеци у том, али и претходном, као и потоњем вишедеценијском раздобљу.
Трећа целина, “Раздобље отежаног рада и развоја (1925-1941)”, представља период који је обележен радом са корисницима, али и наставком игнорантског односа државних власти и читавог друштва према НБС, што је катастрофалне последице имало и у њеној трагичној судбини на самом крају тог историјског периода.
Трудећи се да континуирано унапређују стручни рад, активности на попуни националног фонда, као и да представљају истинску подршку и средиште просветног, културног, научног и уметничког развоја земље, управници Милош Л. Зечевић и Драгослав Илић, као и особље НБС, постали су малобројна, добрим делом изолована група образованих и посвећених појединаца који су размишљали далеко испред свог времена, навео је Ристић. Суочавајући се са изостанком суштинске подршке ресорног министарства и самих министара који су се често смењивали, библиотекари НБС извели су у том раздобљу, како истиче Ристић, један од највећих подвига у српској култури, приљежно прикупљајући рукописну и штампану грађу, и стварајући тиме једну од најзначајнијих збирки покретне културне баштине у овом делу Европе.
Последња, четврта целина књиге, за чији је наслов “Метите у подруме! Збрините како знате!” узета несхватљива изјава тадашњег министра просвете Милоша Трифуновића, обухвата најкраћи хронолошки оквир који се односи на уништење националног фонда. На дневној основи, пратећи дешавања која су се одиграла током раног пролећа 1941. године, та целина указује на трагичну судбину НБС, али и покушава да пружи одговоре на питања шта су били мотиви и ко су били појединци посредно и/или непосредно одговорни за уништење националног фонда.
Према наводима Ристића, иако нико никада није кривично гоњен због чина свесног и планског уништења НБС, који поседује све карактеристике ратног злочина, његова намера била је да од историјског и лјудског заборава отргне имена појединаца који су својим нечињењем у миру и током првог дана рата, као и свесним деструктивним активностима, допринели томе да здање НБС, заједно са свим збиркама и фондовима који су се у њему налазили, доживи потпуно уништење.
Књига “Кућа несагоривих речи” је, према наводима аутора, својеврсни израз његове личне захвалности и поштовања аутора према управницима и стручњацима НБС који су између 1921. и 1941. године континуирано јачали свеукупне капацитете те установе, успостављајући је као истинско просветно, културно, уметничко и научно средиште државе. Књига је, такође, и својеврсна опомена и подсећање на судбину установе културе од несумњивог националног значаја, која се у највећем делу своје бурне прошлости суочавала са отвореним игнорисањем од сопствене државе. Опстајући у тако тешким и неизвесним временима, лишена темељне подршке државе и друштва, НБС и изузетни појединци који су у њој радили, показали су тадашњим и потоњим генерацијама редак пример стручности, пожртвованости и високе свести у контексту интегралне бриге о најдрагоценијим збиркама покретне културне баштине на овим просторима, истакао је Ристић поводом своје књиге.
Историчар, архивиста, преводилац и сценариста, посебно посвећен заштити културног наслеђа, Дејан Ристић обављао је дужност управника НБС 2012. и 2013. године, након смене Сретена Угричића. Потом је обављао дужност државног секретара у Министарству културе.
Аутор је већег броја научних радова и књига, а превео је и дела проф. др Јана Кершоа “Хитлер – Хибрис: 1889-1936ˮ и “Хитлер – Немезис: 1936-1945”, као и Филипа К. Хитија “Творци арапске историјеˮ (копреводилац).
НБС, иначе, традиционално обележава 6. април као Дан сећања на страдање у Другом светском рату.

Povezani članci

vesti 8175435670168741463

Popularno

Novo

BKG

Pretplatite se besplatno

item