Две кратке приче Владанке Цветковић

Владанка  ЦВЕТКОВИЋ, рођена је у Суботици, средњу школу и факултет завршила у Београду.  Објавила три књиге из Нумерологије – „Прекораче...

Владанка  ЦВЕТКОВИЋ, рођена је у Суботици, средњу школу и факултет завршила у Београду.  Објавила три књиге из Нумерологије – „Прекорачени бездан“  I и II и „Од бездана до свитања“.  Роман „Бол живота/Живот бола“, објављен је 2013. године.  О поезији коју пише писале су „Љубљанске новине“, сарајевски „Диоген“, Јесењин, Књижевне новине Београд и Стопе. Књижевну критику о збирци поезије „Дан под грлом“ Радомира Мичуновића , објавио књижевни часопис „Пролом.“ Песма „Два Тимочка дива“ изашла је у зборнику Томислава Мијовића о Зорану Радмиловићу.  КУЛТура сНОВА из Загреба објавила је десет песама у збирци “Дотакнути стихом.“  Песма „Ода“ ушла је у „Трећи Сабор духовне поезије 2013.“ Песма “Рекао си ми“ ушла је у анталогију Гордане Симеуновић, за најлепше љубавне песме  српских песникиња, а  иста песма добија и прву награду жирија на  – Маратону љубавне поезије 2013. године у организацији  Књижевне заједнице Југославије.  Добила је повељу “Миљковићеве вечери поезије.“ Четири песме су ушле у антологију „Крик песника из сенке“ Слободана Б.Ђуровића. На конкурсу „Врата Понишавља“ за 2013. годину добила награду за кратку приповетку. Две песме ушле у  „Арте стих“ за 2013. годину. Награда „Поларисовог“  песничког конкурса 2013. године, као и проглашење за личност године  од истих. Посебну похвалу добија на  Међународном књижевном конкурсу „Осветљавање“  у Нишу, 2014, године. Друга награда за родољубиву поезију на „Чукаричком пролећу“ 2014. године, награду публике „Песми у част“ за песму „Уткај себе“, Месопотамиа Цултурал Центар додељује  јој посебну похвалу за песму „Последња игра“,  Благодарницу од македонската национална заједница и диплому за међународну сарадњу од Удружења балканских уметника. Пет песама објављено је у књизи „Стихом говори“ 2014. године у Пријепољу, Црној Гори. Песме су објављиване у многим зборницима, а петнаест песама преведено је и на словеначки, и неколико песама на италијански и мађарски језик. Из штампе изашла збирка песама „Антикварница илузија“ у издању Удруге „Ессег“ из Хрватске и збирка „Дан под грлом“ у издању „Галаксије“ 2014. године.  Збирка поезије „Неодговори“ изашла 2015. године у издању Културног центра Раковице. Чланица је Књижевног друштва хрватске /ХКД/.  Живи и ствара у Београду. 

ИГРАЈУЋА  СЕНКА

Седим у башти. Кроз крошње дрвета провејава зрак сунца који игра своју игру сенки по столу. Сенка… Подсети ме на Катарину. Веома  лепа  жена на којој се године нису примећивале. Кроз главу ми прође мисао – шта је то у човеку, кад постоји хиљаду других ствари у којима се зраци сунца бесповратно губе? Да ли је то негде у тражењу зрачка светлости у изобличју и тами снова? Имала је Каћа завесу на лицу. Дуго сам пратила њену представу и сваким даном примећивала нестанак лепоте. У зеницама ми магличаст вео туге и притисак на души, онај горки укус сломљене вере у човека, вере  о његовој чистоти. Присутна бол у неодређеној средини мисли. Да, сујета је дрога, опијум…Сујета је постала омиљени грех. А грижа савести? То је џак пун цемента који кад  тад се распрсне. Нагриза, па се питам где ће нестати Каћина спољашна лепота? Прожео ме је неки осећај одвратности због недостатка укуса и недостајуће маште. Заборавила је Каћа да живот клизи неумитно, као фабричка трака, и не може да заустави своју неминовност. Гмиже, а ми, седимо на тој траци трпећи све што нас дотиче. Људска беда све више израња. Дарежљива је у ударцима, изазивајући веселост гомиле. Заборавља гомила да је покривена сопственим ђубретом. У дворишту Чуда не задржавају се дуго. А зашто би? Беда иде даље тражећи нове жртве заборављајући значење речи Част.


 ГРОЗД  ПИЈАНСТВА

 Једне летње вечери, Марина и ја, седеле смо у кафићу на Ади с Макишке стране. Волеле смо ту увече да се расхлађујемо уз хладни нес и наше необавезне разговоре зачињене смехом. Поред нас седела је група жена и  један постарији господин у гласном разговору. – Прекини толико да пијеш, да ли си нормална, -  рече једна од њих. – Пусти ме, дирнула ме музика у душу. Морам – већ заплићући језиком наставила је опоменута. Марина у трену рече: – Погледај тужно – оптужујући поглед оног човека. Као да би је истовремено и загрлио и убио. Само ћути. То ме подсећа на догађај од прошлог лета који се догодио мојој сестри. Било је веће друштво у кафани које је пијуцкало и слушало музику. После поноћи, остало је њих неколико, а сестри другарица, врло згодна жена, била је у друштву човека  кога је месецима вукла са собом. Она се њему допадала, али код дотичне даме није имао прођу. Сестра ми рече да га вукња због његовог положаја. Искрено, њој се није баш допадала, јер је стално говорила о нивоу, о познатим личностима који су јој пријатељи и увек истицала себе. Но, да наставим. Тамбураши су свирали песму за песмом, она наручивала и пила. Једва је устала од стола кад су полазили. Сестра ју је ухватила испод руке па су се некако искобељале напоље. Свеж ваздух је учинио своје и она се једва сагну, јер је из утробе све кренуло напоље. После два корака, поново се сагла, ма клекла на ноге повраћајући уз гласни звук ветрова који су излазили из ње. Била је то тужна сцена, а ниво је пузао по земљи повраћајући и прдећи. – Шта је радио господин?, – упитах радознало. – И ја сам то упитала сестру, али рече да је он само стајао, гледао и ћутао. Али поглед овог човека подсети ме на све. Сестра ју је буквално носила. Дама није знала за себе, па је довела код нас кући. Скинула је, ставила у кревет, не заборављајући лавор за сваки случај. Ујутру смо јој скували топлу супу, а она ће нама: – Шта ме тако гледате? То свима може да се деси. Била сам тужна, а песме ме баш погодише. Када је отишла  нас две селе смо да попричамо. Посаветовах је да јој не треба такво друштво. Пити и ваљати се, ружно је и за мушкарца, а камоли за жену, још жену која толико води рачуна о нивоу. Нема ту оправдања. – Гадно је гледати кад неко изгуби контролу над собом, -  рекох тужно. Но, реци, знаш ли шта је било с њом и господином? – Сестра рече да су се и даље појављивали заједно. Да ли су о том догађају причали или не, не знам, а нисам се ни интересовала за њих више. Заћутасмо, а ја се сетих да сам недавно негде прочитала да је први грозд пијанства помрачење ума, други грозд одсуство стида, трећи неочување тајне, четврти похота, пети пун змијског отрова, беса, свађа…даље сам заборавила.

Povezani članci

vesti 6255894356190311297

Popularno

Novo

BKG

Pretplatite se besplatno

item