Да ли ће самостални уметници имати право на здравствену и социјалну заштиту?

На основу члана 138. став 1. Устава Републике Србије [1] и члана 24. став 2. Закона о Заштитнику грађана [2] у поступку контроле з...



На основу члана 138. став 1. Устава Републике Србије[1] и члана 24. став 2. Закона о Заштитнику грађана[2] у поступку контроле законитости и правилности рада Министарства културе и информисања и Града Београда, по притужбама самосталних уметника, Заштитник грађана

У Т В Р Ђ У Ј Е

I
Министарство културе и информисања начинило је пропусте у раду који се огледају у томе што
·         у законом предвиђеном року није донело пропис који уређује поступак стицања својства самосталног уметника;
·         није вршило надзор над применом Закона о култури у вези са уплатом доприноса за обавезно социјално осигурање самосталих уметника;
·         није, заједно са другим органима, предузело мере ради утврђивања разлога настанка дуговања и доцње при уплати доприноса за обавезно здравствено осигурање самосталних уметника и отклањања/умањења штетних последица;
·         није предузело мере ради решавања немогућности самосталних уметника да остваре право на обавезно здравствено осигурање и здравствену заштиту;
·         приликом припреме Закона о изменама и допунама Закона о култури (који је ступио на снагу у фебруару 2016) није отклонило постојеће непрецизности у законским одредбама вези са  обавезама и одговорностима Републике, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе, репрезенативног удружења и самосталног уметника у вези са уплатом доприноса за обавезно социјално осигурање.

II
Град Београд начинио је пропусте у раду који се огледају у томе што
·         у законом предвиђеном року није донео пропис који уређује начин и  поступак стицања права на уплату доприноса за здравствено и пензијско-инвалидско осигурање самосталних уметника;
·         није обезбедио средства за уплату доприноса за здравствено осигурање самосталних уметника у 2015. години;
·         није, заједно са другим органима, предузео мере ради утврђивања разлога настанка дуговања и доцње при уплати доприноса за обавезно здравствено осигурање самосталних уметника и отклањања/умањења штетних последица.



На основу Уставом и законом прописаних овлашћења Заштитник грађана упућује Министарству културе и информисања и Граду Београду следеће:


П Р Е П О Р У К Е

I

Министарство културе и информисања ће у сарадњи са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарством здравља, Републичким фондом за здравствено осигурање и Републичким фондом за пензијско и инвалидско осигурање прецизно уредити обавезе Републике, аутономне покрајине, јединица локалне самоуправе, репрезентативних удружења у култури и самосталних уметника  у вези са уплатом доприноса за обавезно социјално осигурање самосталних уметника.

II

Град Београд обезбедиће средства за уплату доприноса за здравствено осигурање самосталних уметника за 2015. годину

III

Министарство културе и информисања донеће подзаконски пропис којим ће уредити поступак, мерила и критеријуме  за стицање својства самосталног уметника.

                                                                              IV

Град Београд донеће пропис којим ће уредити ближе услове и начин стицања права на уплату доприноса за здравствено и пензијско - инвалидско осигурање за лице које је стекло статус лица које самостално обавља уметничку или другу делатност у области културе.
V

Министарство културе и информисања и Град Београд ће, до доношења прописа који ће уредити поступак, мерила и критеријуме за  стицање својства самосталних уметника и ближе услове и начин стицања права на уплату доприноса за здравствено и пензијско - инвалидско осигурање самосталних уметника, у сарадњи са Пореском управом и Републичким фондом за здравствено осигурање без одлагања обезбедити да лица која су стекла својство самосталног уметника остваре право на обавезно здравствено осигурање.

VI

Министарство културе и информисања и Град Београд ће утврдити разлоге доцње у уплати доприноса за здравствено осигурање и разлоге због којих су настала дуговања по основу ових доприноса.

VII

Министарство културе и информисања и Град Београд ће, поступајући по препоруци VI, посебно утврдити да ли су самостални уметници и репрезентативна удружења били недвосмислено обавештени о томе да Град Београд аконтационо уплаћује износ доприноса обрачунат на најнижу основицу.

VIII

Министарство културе и информисања и Град Београд ће, након што у складу са препорукама VI и VII утврде разлоге доцње у уплати доприноса за здравствено осигурање и разлоге настанка дуговања по основу доприноса за здравствено осигурање, у сарадњи са Пореском управом предузети мере да се отклоне штетне последице доцње по оне самосталне уметнике који доцњу нису скривили.

Министарство културе и информисања обавестиће Заштитника грађана о мерама које je предузелo ради поступања по препоруци под редним бројем I, у року од 60 дана од дана пријема овог акта уз достављање доказа о поступању по препоруци.

Град Београд обавестиће Заштитника грађана о поступању по препоруци под редним бројем II, у року од 21 дан од дана пријема овог акта уз достављање доказа о поступању по препоруци.

Министарство културе и информисања обавестиће Заштитника грађана о поступању по препоруци под редним бројем III, у року од три месеца од дана пријема овог акта уз достављање доказа о поступању по препоруци.

Град Београд обавестиће Заштитника грађана о поступању по препоруци под редним бројем IV у року од три месеца од дана пријема овог акта уз достављање доказа о поступању по препоруци.

Министарство културе и информисања и Град Београд обавестиће Заштитника грађана о поступању по препоруци V у року од 21 дан од дана пријема овог акта уз достављање доказа о поступању по препоруци.

Министарство културе и информисања и Град Београд обавестиће Заштитника грађана о поступању по препорукама VI и VII у року од 45 данa од дана пријема овог акта уз достављање доказа о поступању по препоруци.

Министарство културе и информисања и Град Београд обавестиће Заштитника грађана о поступању по препоруци VIII у року од 90 данa од дана пријема овог акта уз достављање доказа о поступању по препоруци.


Разлози


Заштитник грађана је примио притужбе грађана која су стекла статус лица која самостално обављају уметничку или другу делатност у области културе, у којима је указано да не могу да остваре права из области здравствене заштите и здравственог осигурања јер им Град Београд није уплатио доприносе за здравствено осигурање.

Ценећи да се притужбама указује на посебно некоректан поступак и кршење принципа добре управе, Заштитник грађана је применом члана 25. ст. 5. Закона о Заштитнику грађана покренуо поступак контроле рада Министарства културе и информисања, Града Београда, Министарства финансија - Пореске управе и Републичког фонда за здравствено осигурање и затражио изјашњење о свим чињеницама и околностима значајним за доношење става овог органа о оправданости притужби.

Након спроведеног поступка, а на основу навода притужбе и изјашњења органа управе и достављене документације, Заштитник грађана утврдио је следеће чињенично стање:

Лица која самостално обављају уметничку или другу делатност у области културе ( у даљем тексту: самостални уметници), то својство стичу уписом у евиденцију самосталних уметника. Услов за упис је образложена оцена репрезентативног удружења у култури. Поступак, мерила и критеријуми за давање образложене оцене требало је да буду уређени подзаконским прописом који доноси министар културе и информисања, а рок за његово доношење био је 11. 03. 2010. године (шест месеци од дана ступања Закона о култури на снагу). Подзаконски пропис није донет.

Град Београд је био дужан да пропише ближе услове и начин стицања права на уплату доприноса за лице које је стекло статус лица које самостално обавља уметничку или другу делатност у области културе, а рок за његово доношење био је 11. 03. 2010. године (шест месеци од дана ступања Закона о култури на снагу). Ни овај  пропис није донет.

Самостални уметници  не могу да остваре права из области здравствене заштите и здравственог и пензијског осигурања јер Град Београд не уплаћује редовно доприносе за здравствено и пензијско-инвалидско осигурање. Став Секретаријата за културу Градске управе града Београда је да "Град нема обавезу, односно правни основ да врши уплату доприноса за самосталне уметнике. Како Секретаријат за културу сматра, обвезник доприноса за здравствено и пензијско инвалидско осигурање је самостални уметник, а Град Београд, као и остале јединице локалне самоуправе могу да учествују у плаћању доприноса, што Град Београд и чини“[3]. Град Београд је уплаћивао одређене износе на име доприноса, на основу Одлуке Града о плаћању доприноса за здравствено, пензијско и инвалидско осигурање самосталних уметника[4] из 2003. године, која је и даље на снази. У 2014. години, поред Одлуке о плаћању доприноса за здравствено, пензијско и инвалидско осигурање самосталних уметника, основ за плаћање доприноса је и Закључак градоначелника из 2014. године, који Град није доставио Заштитнику грађана.

На основу навода притужби и изјашњења Града произилази да Град у 2015. години није обезбедио средства за уплату доприноса за здравствено осигурање самосталних уметника.

Град Београд није донео пропис који уређује поступак стицања права на уплату доприноса. Став органа Града је да „обавеза доношења овог прописа настаје тек након што министар културе и информисања донесе подзаконски акт који уређује поступак, мерила и критеријуми за давање образложене оцене приликом уписа самосталног уметника у евиденције.“[5]

Према евиденцијама Пореске управе, дуг за притужиље Б.и Б.Б. је настао на основу камата за неблаговремене уплате коју може вршити јединица локалне смоуправе, у конкретном случају за именоване је доприносе уплаћивао Град Београд, преко удружења УЛУС[6]. У спроведеном поступку контроле, Градска управа града Београда није могла да образложи разлоге доцње у уплати доприноса за притужиље Б. и Б. Б., с обзиром да „Град Београд свим слободним уметницима плаћа истовремено доприносе, те остаје нејасно на који начин дуг за доприносе код притужиља Б. Б. и Б. датира из 2000. године, односно 2007. године“.[7]

Обавеза је репрезентативних удружења у култури код којих се самостални уметници воде на евиденцији, да надлежној организационој јединици Пореске управе доставе обавештење са подацима о самосталним уметницима који нису осигурани по другом основу, једном годишње, најкасније до 31. 01. текуће године, ради контроле статуса и утврђивања обавезе уплате доприноса. Ове послове репрезентативна удружења врше као поверене, а надзор над применом Закона о култури – који је те послове поверио репрезентативним удружењима – врши Министарство културе и информисања.

Сматрајући да решавање проблема уплате доприноса за самосталне уметнике није у надлежности Министарства, Министарство културе и информисања је у вези остваривања права самосталних уметника на здравствену заштиту, 19. 10. 2015. године, организовало састанак са представницима Пореске управе, Секретаријата за културу Града Београда и репрезентативних удружења. На састанку су изнети проблеми са којима се сусрећу самостални уметници приликом остваривања права из области здравстевног осигурања,  међутим није се нашло решење за настале проблеме.

Овера здравствених књижица  за самосталне уметнике врши се на основу уверења Пореске управе да је самостални уметник измирио доспеле доприносе за здравствено осигурање, а  сходно Закону о здравственом осигурању[8] и Инструкције РФЗО [9]која је прослеђена свим филијалама Фонда.


                                                                               ****

Приликом утврђивања пропуста, Заштитник грађана руководио се одредбама Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање[10], Закона о култури[11] и Одлуке града Београда о плаћању доприноса за здравствено, пензијско и инвалидско осигурање самосталних уметника [12] .

Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање

Чланом 7. и 8.  прописано је да су обвезници доприноса за пензијско и инвалидско осигурање и обвезници доприноса за здравствено осигурање самостални уметници.

Чланом 25. прописано је да је основица доприноса за самосталне уметнике је опорезиви приход по основу обављања уметничке делатности на који се плаћа порез на доходак грађана, по закону који уређује порез на доходак грађана, остварен у години за коју се утврђују и плаћају доприносе.

Чланом 58а. прописано је да утврђивање обавезе доприноса за самосталне уметнике врши Пореска управа решењем, на основу података о осигураницима по том основу које јој доставља надлежна организација за обавезно социјално осигурање, обавештења која јој достављају репрезентативна удружења у култури и пријаве за утврђивање обавезе доприноса коју достављају ти осигураници.

Коначна обавеза доприноса за самосталне уметнике утврђује се по истеку календарске године у којој су остварили приход из члана 25. став 1. овог закона по основу самосталне уметничке делатности или друге делатности у области културе.

Самостални уметници су дужни да плаћају аконтацију доприноса из члана 25. став 2. овог закона, на основу решења Пореске управе којим се утврђује годишња и тромесечна аконтациона обавеза доприноса.

Ради утврђивања коначне обавезе доприноса за претходну годину, самостални уметници подносе надлежној организационој јединици Пореске управе пријаву са подацима и доказима о оствареним опорезивим приходима на које се плаћа порез на доходак грађана по закону који уређује порез на доходак грађана.У пријави из става 4. овог члана, самостални уметници исказују и основицу за аконтацију доприноса за коју се опредељују за текућу годину. Пријава из става 4. овог члана подноси се најкасније до 15. фебруара наредне за претходну годину, односно у року од 15 дана од дана стицања статуса самосталног уметника, на обрасцу који прописује министар надлежан за послове финансија.

Чланом 58б. прописано је да су ради утврђивања обавезе доприноса за самосталне уметнике, репрезентативна удружења у култури код којих се самостални уметници воде на евиденцији дужна су да надлежној организационој јединици Пореске управе доставе обавештење са подацима о самосталним уметницима који нису осигурани по другом основу једном годишње, најкасније до 31. јануара текуће године.Обавештење из става 1. овог члана обавезно садржи име и презиме самосталног уметника који није осигуран по другом основу, адресу и порески идентификациони број.

Чланом 64а. прописано је да допринос за пензијско и инвалидско осигурање и допринос за здравствено осигурање за самосталне уметнике може плаћати јединица локалне самоуправе, јединица територијалне аутономије, Република Србија или установа из области културе чији је оснивач јединица локалне самоуправе, јединица територијалне аутономије или Република Србија.

  Закон о култури 

Чланом 62 прописано је да репрезентативно удружење у култури, у поступку по захтеву за утврђивање статуса лица које самостално обавља уметничку или другу делатност у области културе, даје образложену оцену о испуњености услова за утврђивање статуса лица које самостално обавља уметничку или другу делатност у области културе (у даљем тексту: образложена оцена) за уметнике, сараднике и стручњаке из своје области културне делатности који су том удружењу поднели захтев, без обзира на чланство у том удружењу.

Репрезентативна удружења из једне културне делатности образложену оцену из става 1. овог члана дају на основу утврђених и усаглашених мерила и критеријума.

Мерила и критеријуме на основу којих репрезентативно удружење у култури даје образложену оцену, као и поступак давања образложене оцене, на предлог репрезентативних удружења у култури, прописује министар.

Чланом 69.  прописано је да за лице које је стекло статус истакнутог уметника, односно истакнутог стручњака у култури у буџету Републике Србије обезбеђују се средства за уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање и доприноса за здравствено осигурање, у складу са законом којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање.

Члан 70. прописано је да се средства за уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање и доприноса за здравствено осигурање за лице које је стекло статус лица које самостално обавља уметничку или другу делатност у области културе обезбеђују у буџету аутономне покрајине, односно буџету јединице локалне самоуправе, у складу са законом.

Ближе услове и начин стицања права на уплату доприноса из става 1. овог члана прописује надлежни орган аутономне покрајине, односно орган јединице локалне самоуправе.

Чланом 71.  прописано је да се уплата доприноса за пензијско и инвалидско осигурање и доприноса за здравствено осигурање, за које се средства обезбеђују у буџету Републике Србије, буџету аутономне покрајине, односно буџету јединице локалне самоуправе, за самосталне уметнике врши преко репрезентативног удружења у култури код кога је то лице уведено у евиденцију.

Члан 85. прописано је да ће се подзаконски прописи за спровођење овог закона донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона, изузев Стратегије коју ће Влада донети у року од једне године од дана ступања на снагу овог закона. [13]

Одлуком о плаћању доприноса за здравствено, пензијско и инвалидско осигурање самиотлних уметника која је и даље на снази, прописано је да  Град Београд плаћа допринос за здравствено, пензијско и инвалидско осигурање самосталних уметника у циљу обезбеђивања услова за њихов рад, под условима и по поступку који је утврђен овом одлуком.
                                                                                        ***

Нејасне законске одредбе не доприносе остваривању и заштити људских права. Напротив, оне доводе до конфузије и стварају широк простор за најразличитија тумачења права, а тиме и до различите праксе, правне несигурности и кршење права грађана. Обавеза је органа власти да обезбеде да прописе које припремају, предлажу и усвајају садрже разумљива и јасна решења, на основу којих се недвосмисленоможе утврдити шта је чија обавеза, одговорност, право и интерес. Посебна је одговорност органа власти да, када уоче недостатке у закону који могу бити извор повреде права грађана и неправилног поступања органа, без одлагања приступе измени таквог прописа и прецизније нормирају оних питања која – када су нејасно и недовољно уређена – представљају извор повреда права грађана и ризик по јавни интерес.

Oргани управе дужни су да у обављању својих послова поступају законито, ефикасно, благовремено и у складу са обавезом да странкама у поступку омогуће да што лакше заштите и остваре своја права и правне интересе. Постојање околности које објективно ометају ефикасност поступка не сме се занемарити, али је приоритетна дужност органа и поступајућих службених лица да предузму све што је у њиховој моћи да право грађанина и у таквим околностима буде што пре остварено.

Позитивни прописи и начела добре управе захтевају од органа управе да поступају и предузимају мере у оквиру своје надлежности у законом прописаном року. Стандард добре управе не дозвољава нечињење и пасивност, већ тражи активан, ангажован став органа управе према обављању послова из свог делокруга и законито вршење тих послова ради остваривања циља због кога су органу дата јавна овлашћења.

У конкретном случају, недостаци у законодавном оквиру са једне стране и различита тумачења обавеза и одговорности органа са друге, довело је до нејасноћа и конфузије о томе ко је обвезник плаћања доприноса и ко врши надзор над уплатом доприноса. До фебруара 2016. године, одредбе два закона на различите начине су уредиле обавезу уплате доприноса: Закон о доприносима за обавезно социјално осигурање  ову обавезу је ставио на самосталне уметнике; Закон о култури до измена и допуна које су ступиле на снагу 2016. године, ову обавезу ставио је на аутономну покрајину и јединицу локалне самоуправе.

Уместо да поступак израде Закона о изменама и допунама Закона о култури искористи и исправи дугогодишњу недореченост и нејасноће у вези са питањем обавезе уплате доприноса за обавезно социјално осигурање самосталих уметника, Министарство је ово питање оставило без јасног решења. Закон о изменама и допунама Закона о култури који је усвојен фебруара 2016. године уплату доприноса за социјално осигурање самосталних уметника прописао је као могућност, а не обавезу Републике односно јединица територијалне аутономије и локалне самоуправе, пропустивши при том да уреди услове, критеријуме и мерила за одлучивање органа о примени те могућности.
Министарство културе и информисања није донело пропис којим се уређују мерила и критеријуми за стицање својства самосталног уметника. То, међутим, није била сметња за јединице локалне самоуправе да уреде начин и поступак извршавања обавезе уплате доприноса како је то Закон о култури прописао. Став Града Београда да је пропис о мерилима, критеријумима и поступку стицања својства самосталног уметника услов за уређивање поступка стицања права на уплату допирноса није правно утемељен: пропис Града односи се на поступак у коме право стичу лица која су већ уписана у јавне евиденције као самостални уметници, те поступак стицања тог статуса није од утицаја на остваривање права оних који су тај статус већ стекла.

Нејасне одредбе Закона о култури и недостатак прописа Града имао је конкретне импликације на поступање јединице локалне самоуправе. Како није прецизно уређено за који износ доприноса настаје обавеза јединице локалне самоуправе да врши уплату, Град Београд је уплаћивао износ доприноса обрачунатог на најнижу основицу, штитећи на тај начин самосталне уметнике у случају неостваривања прихода, а препуштајући онима који су остварили веће приходе од минималних да уплате разлику. Иако се може поставити питање формалне правилности овакве праксе, Заштитник грађана не може закључити да је такво поступање органа управе посебно некоректно и да су њиме повређена права самосталних уметника, који такође носе одговорност као законом прописани обвезници уплате доприноса за обавезно социјално осигурање.

Дугогодишња правна неуређеност обавеза уплате доприноса за самосталне уметнике и инертност надлежих органа да ово питање реше допринели су стварању додатног проблема: у овом тренутку није познато из којих јер разлога дошло до неуплаћивања или кашњења у измиривању обавезе уплате  доприноса за здравствено осигурање. Оно што је познато и непорно су чињенице: а) да су настала дуговања и да је на дуговања обрачунавана камата; б) да Град Београд у 2015. години није обезбедио средства за уплрату доприноса за здравствено осигурање. Последице сносе самостални уметници који – услед постојања дуга – не могу да остваре право на здравствено осигурање и одговарајућу здравствену заштиту.

Став Министарства културе и информисања да није надлежно за проблем самосталих уметника није у складу са надзорном улогом коју овај орган има над онима који у области културе врше поверене послове – укључујући и репрезентативна удружења. Законом су дата овлашћења репрезентативним удружењима да врше послове у вези са евидентирањем и вођењем евиденција о самосталним уметницима; репрезентативним удружењима је Град Београд преносио средства за уплату доприноса за самосталне уметнике о којима они воде евиденције. Стога је била и остала одговорност Минстарства да изврши надзор над радом удружења и утврди да ли су у овом случају удружења законито и правилно поступала, а нарочито да ли се на њиховој страни налази разлог доцње у уплати доприноса због чега су доспеле а неизмирене обавезе окамаћиване, а последице доцње преваљене на самосталне уметнике који доцњу нису скривили.

Заштитник грађана налази да је супротно начелима владавине права и правне сигурности да више година у правном промету дејство производе одредбе које нејасно, недоречено и на различите начине уређују исто правно питање, односно правно питање уопште не уређују препуштајући органима да правну празнину попуњавају праксом (радом) која нема адекватно нормативно упориште. Обавеза је Министарства културе и информисања  - као креатора јавних политика у области културе – да без одлагања прецизно уреди обавезе Републике, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе, репрезентативних удружења и самосталних уметника у односу на уплату доприноса, како би се избегла даља конфузија и штета по грађане. Таква обавеза стоји и на Граду Београду, у делу који се односи на ближе услове и начин стицања права на уплату доприноса за здравствено и пензијско - инвалидско осигурање за самосталне уметнике.

Заштитник грађана налази да је неопходно утврдити разлоге због којих је дошло до настанка дуговања и разлога доцње у уплати доприноса, у коме ће се посебно утврдити да ли су самостални уметници и њихова удружења (посебно репрезентативна) би јасно и недвосмислено обавештени који део доприноса измирује Град Београд, а који не. Чињенице које буду утврђене биће од значаја приликом утврђивања одговорности за настало дуговање због којих самостални уметници не могу да оставре право на здравствено осигурање.

Заштитник грађана има у виду да доношење прописа захтева време, као што време захтева и утврђивање свих чињеница у вези са проблемом доприноса за здравствено осигурање самосталних уметника. Имајући у виду да право грађана на здравствено осигурање и здравствену заштиту не може бити суспендовано ни одложено док се не утврде све чињенице од значаја за коначно разрешавање проблема, неопходно је обезбедити да самостални уметници, у том периоду, буду здравствено осигурани. Стога је Заштитник грађана препоручио органима да обезбеде здравствено осигурање самосталних уметника до разрешења спорних питања у вези са њиховим здравственим осигурањем.

На основу свих утврђених чињеница и околности, Заштитник грађана је утврдио пропусте у раду Министарства културе и информисања и Града Београда на штету остваривања права грађана и сагласно члану 31. став 2. Закона о Заштитнику грађана, упутио препоруку органима ради отклањања уочених недостатака у раду, као и у циљу унапређења остваривања права грађана и спречавања сличних пропуста у будућности.


                                                                                             ЗАМЕНИК ЗАШТИТНИКА  ГРАЂАНА
           
                                                                                                   
 Милош Јанковић 

Доставити
-          копију Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања
-          копију Министарству здравља
-          копију Републичком фонду за здравствено осигурање
-          копију Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање
-          копију Министарству финансија,Пореској управи
-          подноциоцима притужби



[1] („Сл. Гласник РС“ бр. 98/06)
[2] („Службени гласник РС“, бр. 79/2005 и 54/2007),
[3] Акт Секретаријата за културу Градске управе Града Беоограда VI - 02број 031-497/15
[4]"Сл. лист града Београда", br. 7/2003
[5] Акт Секретаријата за културу Градске управе Града Беоограда VI - 02број 031-497/15
[6] Акт Пореске управе број 019-07-00-00003/2015
[7] Акт Секретаријата за културу Градске управе Града Беоограда VI - 02број 031-497/15
[8] ("Сл. гласник РС", бр. 107/2005, 109/2005 - испр., 57/2011, 110/2012 - одлука УС, 119/2012, 99/2014, 123/2014, 126/2014 - одлука УС, 106/2015 и 10/2016 - др. закон)
[9] Инструкција 02/4 бр. 180-407/15 од 16. 3. 2015. године
[10] ("Сл. гласник РС", бр. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 - усклађени дин. изн., 8/2013 - усклађени дин. изн., 47/2013, 108/2013, 6/2014 - усклађени дин. изн., 57/2014, 68/2014 - др. закон, 5/2015 - усклађени дин. изн., 112/2015 и 5/2016 - усклађени дин. изн.)
[11] ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009)
[12] "Сл. лист града Београда", br. 7/2003
[13] Закон ступио на снагу 11/09/2009 

Povezani članci

zaštitnik građana 805575230763199271

Popularno

Novo

BKG

Pretplatite se besplatno

item