Др Зоран Аврамовић, социолог: Права књига је и роба

Један мислилац је тврдио да се све што је било враћа у другој форми. У нашој транзиционој јавности има тога напретек. Тешко се ослобађам...

Један мислилац је тврдио да се све што је било враћа у другој форми. У нашој транзиционој јавности има тога напретек. Тешко се ослобађамо старог социјалистичког поимања ствари.
Ових дана се може прочитати у штампаним медијима једна тврдња о комерцијализацији Међународног београдског сајма књига. Оне старије, то подсећа на време самоуправног социјализма у коме су повремено организоване и кампање против комерцијализације културе, књиге... Наравно, све те кампање су завршиле у идеолошком отпаду.
Откуда данас такав говор и у време транзиционог капитализма?
Критичари комерцијализације, неки књижевници и зачудо издавачи-писци, оспоравају чињеницу да је књига и роба која има своју цену на тржишту. Њима смета што је профит део производа који се именује као књига. Ово утопијско-револуционарно мишљење суочава се са непремостивим тешкоћама. Најпре, на коју књигу они мисли? На књижевну? А шта ћемо са другим врстама књига?
Свака књига је културно добро и задовољава нечије културне потребе. Њен пут до читаоца је и у социјализму и у капитализму посредован тржиштем, новцем и профитом. Издавач улаже у производ звани књига и очекује зараду. Дакле, поред културног добра књига је и роба која се на тржишту продаје или не продаје. Ово су чињенице које се могу констатовати здравим разумом.
Данас у Србији као и у Европи, тржишна привреда, плурализам својинских облика је неупитна друштвена, економска, политичка и кутлурна вредност. Крајем 20 века успостављена је доминација праксе грађанско-капиталистичког друштва. Успех се тражи у сваком послу на тржишту. Ствараоци у култури, а самим тим и књижевници се питају и за материјалну страну свог посла. Ко ће купити њихов производ? Створен је студијски предмет маркетинг који се бави освајањем потрошача (купца).
У том контексту, оспоравање тржишног карактера књиге, може да буде једна врста радикализоване утопије или скривалица за неке појединачне интересе. На овај други мотив упућује чињеница да се и неки писци-издавачи укључују у критику комерцијализације.
Апсурдна ситуација: они објављују књиге и од тржишта очекују да им надоканади трошкове. Па откуда критика тржишта?
Колико је далеко од реалности критика комерцијализације књиге, лако ћемо доказати питањем шта је алтернатива? Ако у књигу није укључен комерцијални ефекат (а зашто ради издавач?) можемо ли замислити некомерцијалну књигу или књигу која би била ослобођена профитног баласта. Тешко. Заправо, немогуће. Ко би поднео трошкове, од папира до продавца, а ко би од аутора писао књиге само за културне потребе читалаца?
Ову ситуацију можемо да замислимо: писци пишу књиге, ни динар не добијају, издавачи објављују књиге, а нема профита, читаоци не би морали да купују. Дивота. Културно-књижевни комунизам. Београд би требао да организује десет дана манифестације утопије књиге и да тако уђе у Гинисову књигу.
Није лако разумети ово оживљавање критике комерцијализације књиге у капиталистичкој Србији,данас и овде. Али, људска мисао не иде увек напред. Она се враћа, као што је филозоф тако нешто написао. Вечно враћање истог.

Povezani članci

vesti 6766818269736647909

Popularno

Novo

BKG

Pretplatite se besplatno

item