Часопис "Градац", нови број: Историја која се није догодила

Нови број часописа „Градац” посвећен је виртуелној историји и питањима као што је исход Хитлерове могуће инвазије на Британију Винсто...

Нови број часописа „Градац” посвећен је виртуелној историји и питањима као што је исход Хитлерове могуће инвазије на Британију

Винстон Черчил
Шта би било да је нацистичка Немачка победила Совјетски Савез? Шта би било да није избио Енглески грађански рат? Шта би било да није дошло до америчког Рата за независност? Шта би било да Ирска никада није подељена? Шта би се десило да се Велика Британија није укључила у Први светски рат? Шта би био исход Хитлерове могуће инвазије на Британију? Ово су само нека од питања која у својим текстовима о виртуелној историји поставља познати шкотски историчар Нил Фергусон, а уз њега и историчари Ендру Робертс, Мајкл Барли, Џонатан Хеслам, Марк Алмонд. Пошто историја не признаје опсервације о ономе што је могло бити по законима вероватноће, а ипак се није десило, ови угледни историчари упустили су се у расправе о томе како би свет изгледао да је победила нека друга историјска могућност. Негујући традицију алтернативног и субверзивног става у односу на стварност, часопис „Градац” из Чачка, у новом броју „Виртуелна историја – да се догодило другачије”, објављује текстове ових аутора.
Имајући у виду произвољност става „шта би било кад би било”, угледни професор светских универзитета Нил Фергусон наводи мишљења и оних научника који су се противили виртуелном виђењу историје и који су веровали у историјску предодређеност. Наводи и део из књиге Бенедета Крочеа „Нужност у историји”, у коме се види Крочеово противљење „контрафактуалним питањима”: „Такво ’ако’ произвољно дели ток историје на нужне чињенице и случајне чињенице... То је игра којој се сви препуштамо кад нам мисли одлутају или кад смо беспослени, па замишљамо какав би нам живот био да нисмо упознали извесну особу... Кад покушамо да играмо такву игру на терену историје, где јој уопште није место, резултати су сувише заморни да бисмо их дуго пратили”, написао је Кроче у поменутом делу.
Овом ставу може се признати прецизност, али разматрања „шта ако” расветљавају зашто су неки догађаји окончани на један, а не на други начин, како то ради уметност, посебно књижевност и филм. На пример, због чега је Хитлер својевремено озбиљно рачунао на британско-немачки споразум (сматрао је да рушење Британске империје пре одговара Американцима, Јапану и другима) и зашто је Велика Британија у једном тренутку оклевала да се јасно супротстави нацизму?

Адолф Хитлер

На почетку свог текста „Хитлерова Енглеска: шта би било да је Немачка извршила инвазију на Британију у мају 1940?”, Ендру Робертс замишља парадни корак нацистичких чизама у Лондону, као могући ратни исход, а затим наводи Черчилову анализу околности које су претходиле Другом светском рату: „Да су се савезници снажно одупрли Хитлеру у његовим раним фазама, пружила би се шанса здравим елементима у немачком животу, који су били веома снажни, нарочито у Генералштабу, да је избаве из манијакалног система којем је падала у шаке”, сматрао је Черчил, постављајући и питање шта би било да су се Британија и Француска успротивиле поновном наоружавању Рајнске области 1936. године.
Историчар Марк Алмонд својим текстом поставља питање: „1989. година без Горбачова: шта би било да се комунизам није урушио?”. Запитао се најпре: „Зашто батаљони тајне полиције комунистичких режима 1989. године нису испалили ни метак, а изводили су тенкове на улице још 1953. у Источној Немачкој, 1956. у Мађарској, у Чехословачкој 1968. и у Пољској 1980. године?”. По његовом суду, Горбачов је био манипулатор јавним мњењем, који је Перестројком убрзао пропадање инфраструктуре СССР-а, а стварни подстицај за промене 1989. године дошао је најпре од тајне полиције. Закључио је да је добро што више не опстаје систем који је уништио живот милиона људи, али „да је Совјетски Савез сачувао привид моћи, који је тако дуго фасцинирао западне политичке лидере, Кремљ би у то време могао да изводи свакакве подвале. Ко може да буде сигуран да не би биле успешне”, приметио је Марк Алмонд, професор историје на колеџу Оријел у Оксфорду.
Овај број часописа „Градац” посвећен је и преминулом Миленку Пајићу, свестраном уметнику, члану уредништва овог часописа.
М. Вулићевић, Политика

Povezani članci

vesti 7148929345051134238

Popularno

Novo

BKG

Pretplatite se besplatno

item