Savić: Tasovac nije čovek za mesto ministra

Svega nekoliko meseci pred kraj sezone, Narodno pozorište otkazalo je izvođenje dve dugo najavljivane baletske predstave, "Žizele&q...

Svega nekoliko meseci pred kraj sezone, Narodno pozorište otkazalo je izvođenje dve dugo najavljivane baletske predstave, "Žizele" i "Slike Dorijana Greja", kako navode u saopštenju, zbog neodgovornog odnosa Ministarstva kulture u pogledu finansiranja nacionalnog teatra. Ubrzo zatim Ministarstvo je odgovorilo svojim saopštenjem u kojem ističe da su baletske predstave otkazane zbog nesavesnog upravljanja finansijama Narodnog pozorišta, odnosno, novcem koje je Ministarstvo blagovremeno uplatilo na račun teatra.
 Između ostalih stvari, Ministarstvo navodi i da je u toku izbor novog upravnika Narodnog pozorišta te da će "profesionalizacijom rukovodećeg kadra doći i do rešavanja brojnih problema nagomilanih u prethodnom periodu". Kako iz Ministarstva poručuju, predstave su otkazane isključivo zbog obustave rada baletskog ansambla usled neisplaćenih naknada. V.d. upravnik Dejan Savić za list Danas rasvetljava ugao iz kojeg postupa uprava Narodnog pozorišta, zbog čega su otkazane predstave, ali govori i o procesu izbora novog kandidata za čelnu poziciju u nacionalnom teatru.

Imali smo prilike da vidimo oba stanovišta preko saopštenja Narodnog pozorišta i Ministarstva kulture i informisanja. Možete li da nam objasnite kako je došlo do ovoga?
- Dve i po godine sam u statusu v.d. upravnika Narodnog pozorišta i, po nekoj računici, to je oko 1.500 ili 1.600 izvedenih predstava na obe naše scene. Mi smo jedno od retkih pozorišta koja rade svaki dan i to je iz više razloga jedan od prioriteta. Mi moramo da se ponašamo domaćinski u ovoj kući staroj 150 godina. U tome smo uspeli. Moramo da se naviknemo da radimo, i u tome smo uspeli. Moramo da shvatimo da moramo da cenimo i da se oslanjamo na rezultate sopstvenog rada. Sudeći po izveštajima sa blagajne, i u tome smo uspeli. Tako da nas boli, i finansijski i umetnički, kada nakon toliko odigranih predstava moramo da otkažemo dve koje su željno očekivane. Zbog toga sam poslao saopštenje i obratio se javnosti kako bih ukazao na uzroke, ali i  potencijalne posledice. Usledilo je saopštenje Ministarstva - ja se trudim da budem delikatan i gospodstven i da pri tome ne uvijam činjenice u oblandu - koje je lično, prizemno, razračunavajuće, uvredljivo... pa i preteće. Svakome ko je minimalno upućen u zakone i načine finansiranja, jasno je da sve govori nama u prilog. Gotovo da nisam morao ni da pišem saopštenje koliko je sve jasno. Javnost je apsolutno na našoj strani, a posebno važno - zaposleni i saradnici.
Postoje sredstva iz budžeta koja spadaju u domen redovnih aktivnosti i koja se planiraju za programske aktivnosti. Do pre dve godine honorari saradnika, bez kojih nijedna umetnička ustanova ne može da živi i radi, bili su u tom budžetu, gde im je i mesto. Te redovne aktivnosti su tekući repertoari, održavanje zgrade, struja, voda, plate i to je suma koju Ministarstvo pominje u saopštenju. Međutim, od kako je ovo Ministarstvo na snazi, ti honorari su u delu programskih aktivnosti. To znači da mi sada čekamo da uđemo u četvrti mesec kalendarske godine da bismo potpisali taj famozni ugovor kojim se plaćaju premijerne predstave, a sada nažalost i honorarni saradnici. To znači da oni od decembra rade za ljubav. Ovakva situacija ne ugrožava samo njihovo pravo na rad već i njihovu golu egzistenciju.

Šta ćete činiti po tom pitanju?
- Čak je i UO zauzeo stav da se honorari vrate na redovne aktivnosti i na poslednjoj sednici odlučio da se hitno obrate Ministarstvu. Mi smo poslednja institucija, trebalo bi da smo prva, koja potpisuje taj ugovor.

Zašto se to odrazilo baš na balet?
- Na balet se čitava situacija najviše reflektuje zbog nagomilanih problema koje ja decenijama nastojim da rešim, i već smo sa tri vlade razgovarali o tome kako da se naši baletski igrači dostojanstveno isprate u penziju. Oni, normalno, imaju beneficirani radni staž jer u nekim godinama više ne mogu da igraju kao pre. Problem je i što oni nemaju dobru kvalifikacionu strukturu, gotovo svi imaju srednju stručnu spremu jer kod nas nema visokog obrazovanja za baletske igrače. Ministarstvo kulture se ni tim povodom ne odaziva na brojne molbe, ali mi ažurno radimo na tome preko drugih instanci. Tako se dešava da imamo zaposlenog kojeg ne možemo da angažujemo, a mladi su uglavnom honorarci. Ima i stranaca koji ne mogu kod bake da jedu kad ne prime honorar za svoj rad, mnogi su sa rubnih gradskih opština i ne mogu sebi ni prevoz da priušte. Ovo nije protest ili demonstracija, ovo je najiskreniji apel da se zakonska obaveza Ministarstva prema pozorištu izvrši. Saopštenje Ministarstva nedvosmisleno ukazuje da mi nenamenski trošimo sredstva i ulazimo u prekršaj - to nama predlaže Ministarstvo i to je ravno skandalu.

Ton saopštenja sugeriše i donekle ličan odnos prema Vama...
- Ja tamo nikoga nikada nisam prozivao lično, ne znam čemu takav odnos. To je pitanje za ministra. Ministra poznajem, odličan mi je i višegodišnji drugar i za nečim ovakvim apsolutno nema potrebe. Ja ga podsećam da je sramota da Narodno pozorište, gde je njegov otac izgradio slavu i karijeru i koga smo svi zdušno obožavali, poseti jednom u dve godine i to na gostujućoj predstavi "Romeo i Julija". Moram da istaknem i da je Narodno pozorište vrhunska ustanova kulture, najkompleksnija i jedina od takozvanog trijumvirata (Narodna biblioteka i Narodni muzej) koja radi bez trzavica i neprestano. Umesto da se on hvali i diči tim uspesima, ja ovo doživljavam kao opstrukciju od strane Ministarstva.

Imajući u vidu višegodišnje srozavanje kulture i ovo što ste upravo kazali, kako komentarišete odnos Ministarstva prema ustanovama kulture i kako Vi kao osoba na čelu jedne takve funkcionišete?
- Narodno pozorište je izuzetno složen sistem i mi nemamo vremena da se bavimo Ministarstvom. Niti sam u poziciji niti volim da komentarišem, ali kada vidim da neko nanosi štetu nacionalnom teatru i pokušava da i mene dezavuiše, što je u neku ruku nemoguće jer ja imam i nezavisnu umetničku karijeru... Nakon 15 godina u upravi baleta i opere, a sada i samog pozorišta, za mnom se ne vuku nikakvi repovi. Trudim se da budem delikatan i imam obzira prema Ministarstvu oduvek. Da su nas ostavili na miru da radimo svoj posao, ne bih pomenuo ni ministra ni Ministarstvo nikada. Ipak, kada sam isprovociran, kao javna ličnost imam obavezu da reagujem. Ako me pitate, sumirao bih time da Tasovac jednostavno, po svom profilu, odnosu prema stvarima, ličnosti... nije čovek za to mesto. Potpuno pogrešan izbor i toliko je primera da ne bih dalje da elaboriram.

Kakav bi taj ministar trebalo da bude ove 2015. pa i 2016, 2017...?
- Lep, plav, visok i mlad, možda i žensko, iz te i te partije... To nije pitanje. Pitanje je šta treba da se uradi! Propuštene su tri važne stvari. Prvo, formulacija kulturne politike - šta je to što će država finansirati, šta će delimično finansirati, a šta više nipošto neće i ne sme da finansira. U to polje spada i pitanje odnosa prema mladim talentima i izdvajanja za kulturu, kao i projekcija rezultata tih izdvajanja. Drugo pitanje je strategija razvoja kako u Beogradu, tako i ravnopravno po čitavoj teritoriji Republike Srbije. Treća stvar je Zakon o kulturi, koji je kilav donet, a dokrajčen amandmanima i privatnim interesima i članovima. Zatim idu derivati tog zakona: o kinematografiji, o pozorištu, o Narodnom pozorištu, amaterizmu, udruženjima, međunarodnoj saradnji... Sve ovo čeka narednog ministra kulture jer ništa od toga nije ni pipnuto. Mi ne tražimo veća sredstva za plate već za podizanje opšteg kulturnog nivoa, odnosa tolerancije, komunikacije na međunarodnom nivou, odnosa prema sopstvenom identitetu.

Postoji li konsenzus o vrednostima, kad smo već kod toga?
- Pogubili smo kriterijume. Kao mlad sam se bunio kada su počeli da ukidaju emisije ozbiljne muzike na Radio Beogradu, pa koncert na Studiju B. Usledila je urednička floskula: "Puštamo ono što narod sluša". To nije tačno, narod bi slušao ozbiljnu muziku kada bi se puštala.

Mandat Vam je na isteku, imate iskustvo, naredni logičan korak bio bi Ministarstvo, a nezvanični komentari kažu da je to suština lošeg odnosa između Ivana Tasovca i Vas?
- Da li ste čuli mene da o tome govorim? Da li se iko ikada time bavio iz kulture? Ja sam prvo dirigent sa evropskom reputacijom, imam platu za koju nije tajna kolika je. Moja karijera trpi time što sam na mestu upravnika. Kao ministar morao bih da zaboravim umetničku karijeru. To nisam ja, ja sam umetnik i nikada nisam iskazivao takvu ambiciju niti mi je to ikada ponuđeno. Istina, ima takvih primera, ali tu je u velikoj meri na delu politička kombinatorika u kojoj ja nisam aktivan. Zdušno se bavim svakom dužnošću koja mi se poveri, ali bit je moja umetnička i sa time se identifikujem.

Da li biste prihvatili funkciju ministra kulture?
- To je potpuno hipotetičko pitanje. Apsolutno nisam o tome razmišljao i neću o tome ni da razmišljam.

Zajednički imenitelj

Dejan Savić ističe da su tri prethodna konkursa za upravnika Narodnog pozorišta okončana pod izuzetno sumnjivim okolnostima, a da se on na četvrti prijavio iz poštovanja prema zaposlenima koji ga podržavaju, ali da su nepravilnosti i u ovom konkursu više nego očigledne. Savić očekuje odgovor nadležnih na ukazane nedoslednosti, ali naglašava da će prihvatiti svaku odluku koja bude doneta. S druge strane, kako navodi, stanovišta je da UO kao i Ministarstvo imaju zajednički imenitelj, a to je, ko ne sme da bude upravnik - Dejan Savić i to uprkos neprikosnovenoj biografiji i elaboriranju planova za budući rad Narodnog pozorišta.

Aleksandra V. Malušev, Danas

Povezani članci

vesti 6483420754479327798

Popularno

Novo

BKG

Pretplatite se besplatno

item