Pozajmljeno iz Agon časopisa - Bojan Savić Ostojić: Dva trenutna snimka

Dragi čitaoci,  da je Agon časopis   čitan , čak i citiran , uverio sam se nedavno, doduše, ne na tako veselom primeru.  Glasilo k...

Dragi čitaoci, 
da je Agon časopis čitan, čak i citiran, uverio sam se nedavno, doduše, ne na tako veselom primeru. 

Glasilo koje od oktobra 2012. nosi naziv Srpski književni list štampalo je u broju 9/114 kritiku poslednje knjige Petra Miloradovića koju potpisuje Boro Kalač. Međutim, pošto sam sebi dozvolio da ga pročitam, utvrdio sam da je Kalačev tekst čist plagijat pogovora Petrovoj knjizi koji potpisuje Nenad Jovanović i mog prikaza knjige u Agonu. 
Priznajem da je to otkriće bilo netraženo i neočekivano. Na trenutak sam čak pomislio: kakva petlja, Boro, kompilirati iz pogovora, zatim skoknuti na Google i onda smandrljani cut-up objaviti u nekom srpskom glasilu. I pri tom se s pravom uopšte ne brinuti da će neko prepoznati prepisivanje, jer ko uopšte čita SKL? 
Pregledavši detaljno tekst, Nenad Jovanović i ja smo ustanovili da je jedini lični doprinos autora bila rečenica: "Ovo je jedna od najzanimljivijih knjiga u 2014.

Meanwhile, iz Novog Sada, trenutno uredništvo Letopisa Matice srpske lamentira što su ove godine na republičkom konkursu dobili pet miliona dinara manje nego lane, zbog čega sudbina „najstarijeg evropskog, a možda i svetskog književnog časopisa“ visi o koncu. 
Pet miliona dinara manje za možda najstariji (a sigurno najnebitniji) svetski časopis? Kada se ovakvim protestima daje prostora i u tabloidima, čovek sa strane može da pomisli da nam je kulturni život ipak u boljem stanju nego na primer u Evropi. Tamošnji časopisi se ne dotiraju iz državne kase. Na tom komforu, na pravu urednika da ovako javno vapi, Evropa može samo da nam zavidi.

Eto dva trenutna snimka stanja periodike i kritike u Srbiji danas. Ako bismo danas među ovim ugroženim uredništvima sproveli anketu s naslovom Zašto postoji književna periodika? dobili bismo sledeće odgovore: 
ono što časopise i takozvani književni život održava su subvencije koje se podrazumevaju i očekuju; 
održava ih inercija i nije potrebno da se u bilo kom smislu razvijaju; 
časopisi mogu da ostanu pasivni, nezainteresovani i da stagniraju – kako i dolikuje svakom „kulturnom blagu“. 
Od svega toga je potrebnije naglasiti da imaju „tradiciju“. 

Ko kaže da jedan časopis, na primer, čine čitaoci? Čitaoci, kao što smo na primeru SKL videli, nisu ni poželjni. Kada bi tako zaista bilo, kada bi časopisi zavisili od čitalaca, kakva bi reciklaža nastala! Kakva remitenda! Kakvo vraćanje papira šumama! 

Samo pod jednim uslovom. Da nisu virtuelni.

Bojan Savić Ostojić, Agon

Povezani članci

vesti 8129744528280160951

Popularno

Novo

BKG

Pretplatite se besplatno

item