Kilijanove produkcije na BFI-ju

Slavni koreograf Jirži Kilijan (Jiří Kylián) gostuje 2. i 3. aprila na 12. Beogradskom festivalu igre (BFI), čija će publika imati priliku...

Slavni koreograf Jirži Kilijan (Jiří Kylián) gostuje 2. i 3. aprila na 12. Beogradskom festivalu igre (BFI), čija će publika imati priliku da vidi njegove predstave “Adresat nepoznat” i “14’20’’”, kao i film koji je posebno pripremio za BFI.
Na sceni Sava centra, na kojoj će biti smešteno gledalište od svega 200 mesta, publika će imati priliku i da se susretne sa Kilijanom, jednim od najznačajnijih stvaralaca u oblasti savremene umetničke igre, koji se prvi put na takav način predstavlja publici nekog festivala.
Kilijan je na BFI-ju prvobitno trebalo da gostuje predstavom “Istočna senka”, ali su sva izvođenja još u januaru otkazana zbog ozbiljne povrede igračice Sabine Kupferberg koja igra glavnu ulogu. Kompanija Kilijanove produkcije iz Holandije, kao i sam koreograf, odlučili su da gostovanje ne otkažu, već su ponudili publici drugi, podjednako atraktivan program.
Predstave "Adresat nepoznat" i "14'20" su kultne postavke Kilijana, koje su originalno nastale za Holandski plesni teatar (NDT), a nedavno su iznova kreirane za nove igrače i publiku.
Predstava “Adresat nepoznat”, premijerno izvedena još 1993. godine u NDT-u, zasnovana je na numeri Čarlsa Ajvsa (Charles Ives) “The Unanswered Question” (1908).
Prema mišljenju Kilijana, to je jedna od najboljih ikada napisanih muzičkih kompozicija…
“Ona opisuje misteriju našeg postojanja, kao i mnoga ‘neodgovorena’ pitanja koja nas prate od početka do kraja”, naveo je Kilijan, koji je koreografiju za tu predstavu napravio u jednom danu, a proces njenog nastanka mu je jedno od najčudnijih profesionalnih iskustava.
“Bila je to nedelja, a moram da priznam da sam oduvek voleo da radim nedeljom. Razlog je jednostavan. Zato što je tada mir i tišina u zgradi, i zato što možemo da radimo bez uznemiravanja. Nedeljom ne stvarate zato što morate, već zato što želite... Bila je jedna takva nedelja u maju 1993. kada sam radio sa dvoje igrača - Dženifer Hanom i Jormom Ilom. Radili smo mnogo sati, veći deo vremena u tišini. Skoro sve vreme sam razmišljao o prijatelju koji je nedavno umro. Na kraju dana, komad je bio završen – i po prvi put smo probali sa muzikom. Na naše izneneđenje, dužina koreografije se identično poklapala sa dužinom trajanja kompozicije. Sećam se da je, kada se igra završila, to bio veoma emotivan trenutak za nas troje... Ali moje iskustvo je išlo dalje od pukog zadovoljstva zbog dobro obavljenog posla. Osećao sam da ja nisam kreirao tu koreografiju, već da sam bio instrument čija je dužnost bila da omogući da se sve to desi...”, naveo je Kilijan.
Prema rečima Kilijana, rad na toj predstavi na neki čudan način je povezan i sa njegovim susretom sa aboridžinskim narodom Australije, 1980. godine.
“Postoji linija u mom radu, koja često prati ‘adresat’našeg postojanja. Volim da hodam duž te linije, koju su napustile stare civilizacije. Artefakti, materijali ili starinska verovanja govore za sebe u svojoj lepoti ili ružnoći. Pokušaj da se putuje unazad u antičke svetove, kako bi se naš preispitao, može biti od koristi – mogao bi biti... Naziv ovog dela je ‘Adresat nepoznat’. To je uobičajeni opis, napisan pod slikom koja se izgubila u krađi, revolucijama, ratovima, glupostima, ili jednostavno nemarom. Veliki deo našeg kulturnog nasleđa se gubi na dnevnom nivou, a moja koreografija je samo mali podsetnik na činjenicu da bi bilo dobro da smo svesni našeg ‘adresata’. Bar za vreme našeg života...”, naveo je Kilijan.
Naslov druge predstave koju će videti publika 12. BFI-ja - “14’20’’” jednostavno proističe iz dužine trajanja tog komada... Zapravo, reč je o delu iz originalne postavke “27'52"” koju je NDT izveo 2009. godine na BFI-ju u Sava centru.
“Naš život je određen vremenom – a, vreme je sasvim apstraktan pojam! Mi ne znamo šta je vreme. Napravili smo mašine koje mere vreme preciznije nego ikada ranije... To je sigurno veoma važno, iako nas mnogi filozofi uveravaju da ne postoji stvar kao što je ‘vreme’ – oni nas uče da je ‘vreme’ samo izum ljudskih bića! Sve ovo je moguće, ali, jedna stvar je sigurna: naše vreme određuju dva minijaturna trenutka: trenutak u kome se rađamo i trenutak u kome umiremo. Delo koje sam napravio nije samo o ‘vremenu’. Ono se takođe bavi i ‘brzinom’, ‘ljubavlju’ i ‘starenjem’. Zapravo, sve ovo je veoma jednostavno, i istovremeno neverovatno komplikovano i zasigurno, potpuno neobjašnjivo!”, naveo je Kilijan.
Rođen 1947. godine u Čehoslovačkoj, Kilijan je započeo igračku karijeru u Školi Nacionalnog baleta u Pragu kada mu je bilo devet godina. Godine 1962. primljen je na Konzervatorijum u Pragu. Rodni grad je napustio kada je dobio stipendiju za Kraljevsku baletsku školu u Londonu 1967. Posle toga se pridružio Štutgart baletu, koji je vodio Džon Kranko.
Kilijan je u toj kompaniji imao koreografski debi predstavom “Paradoks”, za Nover Gezelšaft. Nakon što je napravio tri baleta za Holandski plesni teatar, (GledaociIgra stolica i La Cathédrale Engloutie), postao je umetnički direktor te trupe 1975. Već nakon dve sezone uspeo je u nastojanju da NDT postane deo međunarodne mape, posebno zahvaljujući predstavi “Sinfonieta”.
Iste godine je s Karelom Birnijem osnovao NDT II, koji je služio kao most između škole i profesionalne trupe, odnosno mogućnost da se mlađim igračima ponudi da razvijaju veštine i talenat. Takođe, 1991. godine inicirao je nastanak NDT IIII, kompanije za igrače od više od 40 godina starosti.
Posle izvanredne službe, Kilijan je 1999. godine predao umetničko vođstvo, ali je ostao povezan za NDT kao stalni koreograf sve do decembra 2009.
Kilijan je kreirao više od sto radova, od kojih su mnogi izvođeni širom sveta. Nije stvarao samo za NDT, već i za Štutgart balet, Balet pariske Opere, Balet Minhena, Balet Tokija…
Kilijan je radio sa mnogim kreativnim ličnostima međunarodnog renomea – kompozitorima, dizajnerima, arhitektama… Tako je 2006. godine sa filmskim rediteljem Borisom Pavalom Konenom napravio film “Car-men”.
Kilijan je 2013. sa holandskom Nacionalnom televizijom kreirao film “Između ulaza i izlaza”, a za Aiči trijenale u Nagoji kreirao celovečernju plesno/filmsku produkciju “Istočna senka”, posvećenu žrtvama cunamija u Japanu 2011. godine.
Dobitnik je mnogih nagrada i titula, uključujući titulu Oficira reda Oranje u Holandiji, počasni doktorat Džulijarda u Njujorku, čak tri nagrade “Nižinjski” u Monte Karlu (najbolji koreograf, kompanija i predstava), Benoit de la Danse u Moskvi i Berlinu, Počasnu medalju predsednika Češke, titulu komandira Legije časti u Francuskoj… Takođe, 2008. dobio je jedno od najvećih kraljevskih priznanja - Medalju reda Kuće Oranje, koju mu je dodelila kraljica Beatrisa. Od češkog Ministarstva za kulturu dobio je 2011. nagradu za životno delo u oblasti umetničke igre i teatra.
SEEcult.org

Povezani članci

vesti 1724018265064062538

Popularno

Novo

BKG

Pretplatite se besplatno

item