Džezeri sviraju za 30 evra

Od džeza u Srbiji teško može da se živi. Ma šta da se živi!? Teško je preživeti - kaže saksofonista Jovan Maljoković.  ...

Od džeza u Srbiji teško može da se živi. Ma šta da se živi!? Teško je preživeti - kaže saksofonista Jovan Maljoković. 
































“Šta sad vredi tehnika, okrećeš tri akorda, šta sad vrede svetske žvake, kad svirate narodnjake, dobro jutro, džezeri”, pevao je Bajaga 1985. godine, a pesma najbolje opisuje aktuelno stanje na džez sceni gde su muzičari prinuđeni da sviraju ono što vole za sitan džeparac, pa moraju da se snalaze i prave razne kompromise i komercijalne izlete.
Poznati džez pijanista i kompozitor Vasil Hadžimanov naglašava da više ne svira po klubovima sa svojim bendom jer su ponuđene cene za njihove nastupe nepristojne.

- Pred bombardovanje 1999. godine cena nastupa u beogradskim džez klubovima bila je od 30 do 50 maraka po muzičaru za jedno veče. Tu cenu su gazde klubova zadržale sve do danas, samo je valuta evro. To je velika sramota. Od sviranja džeza u Srbiji je nemoguće živeti. Pišem filmsku muziku, sarađujem na nekoliko različitih projekata sa različitim muzičarima koji nisu vezani za džez i uspem nekako na kraju meseca da platim račune. Zato sam prestao svoju autorsku muziku da sviram po klubovima. Uvredljivo je koliko mi nude gazde klubova za svirku - kaže Vasil Hadžimanov. U džez posvećenike spada i saksofonista Jovan Maljoković koji decenijama sa svojim bendom opstaje uprkos lošoj situaciji.

- Ima tridesetak mladih, starih i srednjih generacija profesionalnih muzičara koji su aktivni na našoj džez sceni. Svi mi sviramo po klubovima samo radi treninga, za simbolične sume od kojih ne možemo da podmirimo ni najosnovnije životne potrebe. Prinuđeni smo da se snalazimo sa strane. Da sviramo na albumima tiražnih pop izvođača, da “uveličavamo” kompanijske proslave... Ali svaki džez muzičar će vam reći da beskrajno uživa u sviranju po klubovima. Nama je to kao kiseonik - kaže Maljoković. Sa druge strane za cenjenog rok kritičara Vojislava Pantića džez scena u Srbiji nikada nije bila življa i kvalitetnija.
- Poznajem veliki broj mladih džez muzičara iz Srbije koji su se školovali na najboljim univerzitetima u unostranstvu i na kraju odlučili da se vrate u domovinu i stvore fantastičnu scenu. Njima je proritet da kvalitetno sviraju. Čini mi se da je ovo momenat kada je srpska džez scena, posebno mlada, konačno sazrela da igra značajnu ulogu u Evropi - kazao je Pantić


Bubiša Simić: Danas ni ja ne bih bio uspešan
- U Srbiji se smatra pravom srećom da se zaradi 50 evra za veče, a ni u svetu to više ne može da bude stalan posao. Iz ove perspektive, moje bavljenje džezom izgleda kao privilegija i, da budem iskren, u današnjim uslovima ne bih mogao da ostvarim takav uspeh - kaže Simić.

Pravilo „daj šta daš”
Saksofonista Maks Kočetov, koji je otvorio Beogradski džez festival 2014, u nešto boljoj je situaciji jer ima redovnu platu u Big bendu RTS-a. „Cena jednog benda za celovečernju svirku po klubovima ne prelazi 150 evra. To je sića koju muzičari dele između sebe. Umesto da osnujemo sindikat džez muzičara koji bi propisao cenu ispod koje nijedan muzičar ne bi ušao u klub, mi živimo teško vreme u kojem vlada pravilo ‘daj šta daš‘“, navodi Kočetov.

Blic

Povezani članci

vesti 306167061302288282

Popularno

Novo

BKG

Pretplatite se besplatno

item