Селинџер: "Јесам крелац, али погрешни то не смеју да знају"

Нова Селинџерова биографија открива његову списатељску заоставштину, тешка искуства у рату, однос према женама, уметности и религији ...

Нова Селинџерова биографија открива његову списатељску заоставштину, тешка искуства у рату, однос према женама, уметности и религији

Селинџер у свом џипу после ослобођења Париза (Фото Ауторска права „Адмирал букс”)
Човек који је у рукама имао славу, али са њом није знао шта да уради – Џером Дејвид (1919– 2010), пресељењем из Њујорка у Њу Хемпшир и престанком објављивања прозе још 1965. године се одрекао света, постао пустињак и уметност заменио религијом. Међутим, да ли је то све баш тако, кључно је питање у великој пишчевој биографији коју су уобличили писац Дејвид Шилдс и редитељ и сценариста Шејн Салерн, дајући јој једноставан наслов „Селинџер” („Адмирал букс”, превод Горан Скробоња). Многи одговори у овом обимном делу показују да је Селинџер имао тежак животни пут, али да се заправо никада није одрекао писања.
Ова „демократична” биографија сачињена је од разговора са људима који су лично познавали писца култног романа „Ловац у ражи”, његовим саборцима из Другог светског рата, члановима породице, женама које је волео, колегама из „Њујоркера”, у којем је објављивао прозу, мишљења познатих америчких писаца Ернеста Хемингвеја, Гора Видала, Филипа Рота, Дона Делила... Књига садржи и Селинџерову досад непознату преписку из времена од 1940. до 2008. године и интервјуе. Тумачење које ова полифона биографија пружа јесте да је, повлачећи се, Селинџер читавог живота заправо стварао мит о свом стваралаштву и да је одобрио постхумно објављивање својих дела– од ове године па све до 2020. Шилдс и Салерн су током деветогодишњег истраживања дошли до сазнања да постоји могућност објављивања Селинџерове књиге из заоставштине под називом „Породица Глас”, у којој ће бити сабране све приче о овој фамилији, уз пет досад необјављених.
Као дете Јеврејина и католикиње, Селинџер се рано окренуо религијама Далеког истока, а девојкама са којима је излазио давао је списак зен литературе. Затим је постао следбеник религије веданта, која у крајњем ступњу претпоставља потпуно одрицање од света. Аутори ове биографије износе и податак да се у његовој заоставштини налази књига приручник за веданту.
На основу података ауторског двојца, објављивање чека и један Селинџеров љубавни роман, заснован на његовом искуству са првом женом Немицом и браком склопљеним на ратном згаришту, док је Селинџер још боловао од посттрауматског стресног поремећаја.
За нас је нов и податак о постојању прозе написане у форми дневника Селинџера као контраобавештајца у Другом светском рату, официра који је ислеђивао нацисте и колаборационисте и остао заувек скрхан оним што је видео приликом ослобађања логора Кауферинг IV. Међу рукописима култног писца, на објављивање чекају и прерађена приповетка „Последњи и најбољи Петар Пан” и нове приче о породици Колфилд.
Мозаичка структура ове Селинџерове биографије као да корак по корак објашњава узроке неких његових одлука или црта личности. Селинџер је преживео најтеже борбе Другог светског рата, искрцавање у Нормандији, битку на Арденима, борбе у Хиртгенској шуми, где су на незахвалном терену и по великој хладноћи дословно жртвовани његови другови из Четврте дивизије (целе чете од по две стотине људи спале би после четири или пет сати на двадесет или тридесет – сведочење је Алекса Кершоа). Нервни слом Селинџер је доживео после суочења са оним што се десило у логору Кауферинг IV. Такав утисак холокауста појачала је и чињеница да је био Јеврејин по оцу, а кћерка Маргарет изјављивала је чак да му је рукопис из тог периода био непрепознатљив.
„Било је нечег другачијег у тим ослобађањима, што је војнике попут Селинџера гурнуло преко ивице. Кад сте у војсци и борите се, ту има неке логике. Кад су војници наишли на те логоре, није ту било никакве битке у којој је требало победити. Био је то за њих изузетно рањив тренутак јер је за већину то уједно било и последње што им се догодило у рату”, речи су једног од многобројних саговорника у овој биографији Роберта Абцуга.
Селинџеров дечак са ловачком капом, мали ловац у ражи који стоји на ивици стене и хвата изгубљену децу да не падну и не изгубе се на другој страни, одјеци су пишчевих трауматичних ратних искустава. Како после свега апсурдно делују подаци о томе да је „Ловац у ражи”, роман који је овековечио неподмитљивост младости, инспирисао Марка Дејвида Чепмена да изврши атентат на Џона Ленона или Џона Хинклија да покуша да убије Роналда Регана. Селинџерова збирка „Девет прича” посвећена је, по његовим речима, „мушкарцима који су били у рату и који заслужују некакву дрхтаву мелодију одсвирану без стида или кајања”. Селинџер је писао прозу у најстрашнијим ратним условима и размењивао списатељска искуства са Хемингвејем, који је и те како ценио његов таленат.
„Драги татице, / Пишем ти из опште болнице у Нирнбергу. Упадљиво је одсуство Кетрин Баркли (јунакиње из романа ’Збогом оружје’), то је све што могу да кажем... Ништа ми не фали осим што сам у готово сталном стању равнодушности, па сам мислио да би ваљало да разговарам с неким ко је сачувао здрав разум... Како напредује твој роман? Надам се да приљежно радиш на томе. Немој да га продаш да га снимају. Богат си. Као председник многобројних клубова твојих обожавалаца, знам да сада говорим у име свих када кажем: ’Уа Гари Купер.’ Дао бих десну руку да изађем из војске, али не на основу психијатријске процене, која вели да нисам способан за војну службу. На памети ми је један веома осетљив роман, па не бих да аутора називају крелцем. Јесам крелац, али погрешни људи то не смеју да знају... Кад си  удаљен од сцене, да ли ти је лакше да јасно мислиш? Моји разговори с тобом у свему овоме једини су ми донели наду...”, део је Селинџеровог писма Хемингвеју, у којем наговештава рад на „Ловцу у ражи”.
Ова биографија показује и модел жене који је Селинџер читавог живота подражавао. То је била Уна О’Нил, кћерка Јуџина О’Нила, која га је напустила у потрази за очинском фигуром, пронашавши је у Чарлију Чаплину. И друге његове љубави биле су изразито младе. Друга супруга Клер Даглас била је тинејџерка када су се упознали, а и остале његове музе значиле су му уколико су имале драж новине. Укратко га је најбоље описао Дејвид Шилдс: „Селинџер у много чему подсећа на Холдена Колфилда (јунак ’Ловца у ражи’), поготово у склоности да се силно и претерано веже, а онда нестане, редовно ишчезавајући са глумачким инстинктом за савршени гест.”
Марина Вулићевић, Политика

Povezani članci

vesti 1070617552759277127

Popularno

Novo

BKG

Pretplatite se besplatno

item