Ана Вујовић: Језик је начин да се мења свет

У многим деловима света у којима се француски мало говори на њега се гледа као на средство супротстављања глобализацији и доминацији само ...

У многим деловима света у којима се француски мало говори на њега се гледа као на средство супротстављања глобализацији и доминацији само једног језика каже Ана Вујовић, ауторка књиге „Франкофонија у свету и код нас”

Ана Вујовић (Фото З. Кршљанин)
Културна разноликост за коју се Француска залаже јесте средство да се ограниче негативне стране глобализације која је схваћена као униформизација света и индустријализација културе, каже Ана Вујовић, ауторка књиге „Франкофонија у свету и код нас”, недавно представљене у Француском институту.
Франкофонија је данас квалитативно другачији облик мондијализације, нови покушај да се успоставе односи између политике, културе, образовања, трговине, економије и комуникације, каже ауторка. Њена књига подстиче на размишљање о реалној и остваривој могућности постојања другачијег света који не би почивао искључиво на диктату најмоћнијих, најбогатијих и најагресивнијих, већ у којем би се кроз поштовање језичке и културне разноликости, поштовала различитост стилова, идеја, вредности.
Свет међутим, као да сумња у то?
– Мислим да је пре реч о незнању, незаинтересованости, одсуству размишљања о будућности – каже Ана Вујовић за „Политику”.
– Надам се да не грешим кад кажем да се свет последњих година изгледа полако буди из опчињености само једном културом, истина веома споро и неуједначено. Потребно је време и, нажалост, још много разочарења да би се увидело, схватило и прихватило да култура није роба и да се на њу не могу на исти начин примењивати закони тржишта. Охрабрује чињеница да и код нас има све више публике која је спремна да гледа и нешто друго осим високобуџетних филмова, па су сале у којима се одржавају разни филмски фестивали, попут Фестивала франкофоног филма, све пуније.
Ипак, да би овај процес имао шире размере, требало би наћи нове начине повезивања културе и економије – каже наша саговорница, додајући да би у свему томе снажну подршку требало да дају медији и велике међународне организације попут Међународне организације франкофоније.
У интересу је наше земље, сматра она, да активније учествује у разним пројектима Међународне организације франкофоније (МОФ), па да касније постане и њен пуноправни члан (за сада је члан посматрач). Можда би се на тај начин наша средина лакше борила против схватања културе као робе, што је типично амерички концепт који су они покушали, а у мањој или већој мери и успели, да наметну остатку света, па и нама. Управо против оваквог схватања културе бори се Франкофонија, а једна од победа у тој борби јесте доношење Конвенције о заштити и унапређењу разноликости културних израза 2005. године, истиче Ана Вујовић.
Међутим, чињеница је да се о франкофонији код нас и даље јако мало зна. Франкофонија код нас није довољно присутна у медијима, најчешће се сматра да је то искључиво ствар француског језика и државе Француске, а за МОФ се мисли да окупља само некадашње француске колоније. Заборавља се, или се једноставно не зна, додаје она, да МОФ окупља 77 држава света, да је током неколико деценија свог деловања стекла и велики политички углед и не баш занемарљиву економску снагу.
– У многим крајевима расте број оних који уче француски језик (највише у Африци и на Средњем истоку, потом у Кини и Индији, у Канади и Латинској Америци). У исто време код нас опада број оних који у оквиру образовног система уче овај језик, па нажалост, ни наши студенти, ни млади научници не искористе све стипендије које им влада Француске нуди сваке године, у највећој мери управо због недовољног владања француским језиком – истиче Ана Вујовић.
Француски језик као матерњи данас говори више од 220 милиона људи на свим континентима и он одавно више није ексклузивно власништво Француске и Француза већ читавог света.
– Језик је начин да се мења свет! Данас је постало очигледно да се у многим деловима света у којима се француски мало говори на њега гледа као на начин и средство супротстављања глобализацији и доминацији само једног језика и културног обрасца. Гете је био у праву када је говорио да је сасвим посебна врста огледала она у којој човек у страном језику препознаје самога себе – каже Ана Вујовић.
Гордана Поповић, Политика

Povezani članci

vesti 3960324954191457889

Popularno

Novo

BKG

Pretplatite se besplatno

item