Стеван Крагујевић: Заоставштина која се мери километрима

Легат „Стевана Крагујевића”, дугогодишњег фото-репортера „Политике” формиран је у Музеју историје Југославије на основу донације његове ће...

Легат „Стевана Крагујевића”, дугогодишњег фото-репортера „Политике” формиран је у Музеју историје Југославије на основу донације његове ћерке песникиње Тање Крагујевић, која броји близу 6.000 оригиналних негатива и око 1.500 фотографија
Стеван Крагујевић ретушира Титов портрет
„Мој отац је на посао ишао с великом радошћу. Становали смо у Светогорској улици, близу ’Политике’. На том потезу сретало га је десетине људи, и свако је понешто коментарисао о томе шта је тога дана било у новинама. Често није могао ни да сачека сутрадан и београдско издање, већ је одлазио да види оно прво, такозвано вечерње издање за унутрашњост, које се из штампарије допреми око девет увече”, прича о свом оцу, а нашем колеги Стевану Крагујевићу (1922–2002), дугогодишњем уреднику фотографије у нашем листу, његова ћерка песникиња Тања Крагујевић и то на дан званично формирања његовог легата у Музеју историје Југославије.
Породична заоставштина човека који је био један од најзначајнијих југословенских и српских фото-репортера броји близу 6.000 оригиналних негатива и око 1.500 фотографија, а реч је, притом, о снимцима којих углавном нема у архивама кућа у којима је радио. Ту је и корпус књига и каталога о њему, као и дела са његовим фотографијама, као и неколико десетина предмета и докумената који сведоче о његовој професији фото-репортера, али и о сарадњи и пријатељству са бројним истакнутим савременицима широм света.
Биографија заиста вредна пажње. Био је први фото-репортер Дирекције за информације при Председништву СФРЈ од 1949. до 1951. године и фото-репортер Танјуга од 1951. до 1953. године. Највећи део радног века, од 1953. до 1982. године провео је као фото-репортер и уредник фотографије листа „Политика”. Оснивач је фото-лабораторије и фото-службе наше куће, а допринео је и увођењу нових рубрика у листу, особито оних који су истицале пуну вредност и важност фотографије. Предраг Прежа Милосављевић, Крагујевићев колега из фото-службе „Политике”, умео је да каже да се Крагујевићев допринос не мери метрима филма, већ небројеним километрима. Препричавајући новинарима бројне догодовштине које је њен отац преживео, Тања Крагујевић истакла је једну од прича.
Јул Бринер и Силва Кошина после премијере филма „Битка на Неретви” у Сарајеву

„Са 14. година деда га је послао да се обучава за фото-занат. Тако је почело дружење мог оца и фотоапарата, које није престајало више од шест деценија. Од своје опреме се није одвајао никада, ни дању ни ноћу. Преданост која га је красила, а умео је фотографије да носи и у џеповима, вадећи их кад затреба, препознала сам међу запосленима у овом музеју, након чега сам донела одлуку да успоставимо сарадњу и формирамо легат”, објашњава наша саговорница.
Као репортер акредитован у Народној скупштини (чак и после пензионисања), начинио је изузетно богат фонд фотографија, које представљају праву хронику друге половине 20. века у Југославији, односно, њеног политичког и културног живота, али и низ антологијских неофицијелних снимака. Међу снимцима који на овај начин обогаћују фонд фотографија Музеја историје Југославије су снимци активности председника Тита у земљи, бројни портрети Тита и осталих политичара који су обележили другу половину 20. века, али и снимци студентских демонстрација 1968. и политичких догађаја у последњој деценији постојања Југославије. Учествовао је на бројним међународним и југословенским изложбама, а био је аутор и посебних, ауторских. Добитник је многих награда за своју новинску и уметничку фотографију, између осталог награде „Светозар Марковић” за животно дело. Образложење ове награде коју му је доделило Удружење новинара Србије гласи: „За стотине хиљада фото-репортерских записа историјске вредности и оданост професији.”
Према речима Неде Кнежевић, директорке Музеја историје Југославије, ово је први део сарадње, пошто ће овај легат и убудуће бити обогаћиван новим донацијама. Његова документарна вредност је огромна, посебно што је сваку фотографију прати богат низ информација, на чему је Музеј изузетно захвалан дародавцу.
„Чињеница да је Тања Крагујевић све што нам је предала на чување пропратила изузетно исцрпним објашњењима допринеће томе да се Легат даље додатно обради и контекстуализује”, закључила је Неда Кнежевић.
М. Димитријевић, Политика

Povezani članci

vesti 246828016694699479

Popularno

Novo

BKG

Pretplatite se besplatno

item