Жељко Лучић: Опера је данас постала бизнис

Нашег, али светски познатог и афирмисаног баритона Жељка Лучића нисам срео у Србији као што би многи, вероватно, претпоставили, већ су ...


Нашег, али светски познатог и афирмисаног баритона Жељка Лучића нисам срео у Србији као што би многи, вероватно, претпоставили, већ су нам се путеви укрстили у Њујорку, где Жељко већ неколико сезона наступа у главним продукцијама и водећим улогама у операма Риголето, Макбет, Аида и многим другим. Иако је букиран по неколико сезона унапред и због наступа у водећим светским оперским кућама мења градове и континенте, сваких неколико недеља, ипак је између свакодневних проба и представа пронашао мало слободног времена да попричамо о његовој каријери, путу који га је довео до светске славе, плановима, носталгији... 
Разговор смо водили где другде него у малом италијанском кафеу који се налази у непосредној близини Метрополитан Опере. 

Шта бисте навели као врхунац у каријери, које су вам омиљене улоге, да ли имате неких планова по питању репертоара?

Круна сваке баритонске каријере је свакако Риголето. Ја сам певао Риголета у Скали и у Метрополитену и то бих издвојио као врхунац моје каријере.
Планове немам, ја сам своје жеље и снове испунио. Могу сутра да „окачим копачке о клин“ и да не зажалим ни за чим, јер сам све урадио. Нових улога нема. Углавном певам Вердија, и улоге које волим су Риголето, Набуко, Макбет, Симон Боканегра, Фалстаф… Сваких пар година певам у Франкфурту и најдраже ми је када спојим лепо са корисним, јер радим, а код куће сам и са породицом.
Што се тиче будућности, будућност је моја прошлост, јер то што сам до сада урадио то ме чека и у будућности. Остварио сам своје амбиције и снове.

Откуд љубав према опери и певању и како сте се определили да се тиме бавите?

То није била само моја одлука, други људи су ту имали велики утицај. Бавио сам се певањем још као дете, и то у хору „Јосиф Маринковић“ у Зрењанину. Моја жеља је била да се бавим хорским певањем, али сам захваљујући диригенту хора (Слободан Бурсаћ) почео да се бавим мојим данашњим послом. Са идејом и жељом да постанем хорски певач сам по препоруци проф. Бурсаћа отишао у Београд, у школу „Јосип Славенски“, код професорке Доротее Спасић, која ме је одмах на неки начин преусмерила и водила ка томе да постанем солиста. После извесног времена проф. Спасић, иначе блиска пријатељица Бисерке Цвејић, је замолила проф. Цвејић да ме чује, и након тог сусрета сам свој даљи пут ка оперском певању и солистичкој каријери наставио радећи са Бисерком, на академији у Новом Саду, где је она тада била професор. Убрзо сам у Новом Саду добио и могућност да наступам као солиста, и ту сам остао две године. Након тога сам од 1995. до 1998. био у београдској опери. Од 1998-2008. члан франкфуртске опере, после чега сам даљу каријеру наставио као „слободан уметник“. А данас смо ево овде, у Њујорку, на 76. улици и Бродвеју, где ћаскамо уз кафу и лагану италијанску храну док чекамо следећи наступ у Метрополитан Опери.

Како је уопште дошло до одласка у Франкфурт и почетка каријере ван граница наше земље?

То је било још 1997. године, и то је била највише Бисеркина иницијатива. Сматрала је да треба да покушам да наступам и направим каријеру и у иностранству. Организовали смо аудиције, отишао сам за Франкфурт, отпевао аудицију и речено ми је одмах да од следеће сезоне њихова оперска кућа има потребу за једним „италијанским баритоном“, односно баритоном са италијанским фахом… „српским баритоном за италијански фах“ (смех) и било ми је понуђено да од те сезоне постанем њихов члан. 
Након тога је дошао велики рад, рад који наравно још увек траје и то је један процес који никада не престаје. Иако радим углавном сам, ту су с времена на време консултације и саветовање са Бисерком када дође негде да ме чује, али то су у принципу неке ситне ствари, које наравно могу да постану крупне ако их не исправљаш и не негујеш на време. 
У Метрополитану и Скали исто постоје људи с којима повремено радим „coaching“ и свугде се нађе понеки познавалац који хоће да ти помогне. Међу њима има још увек корепетитора који су радили са том старом генерацијом и многим оперским великанима и који су присутни у опери већ деценијама и одлично познају свој посао.

Опера је данас доста другачија него пре неколико деценија, и дошло је до многих промена ако погледамо на „златно доба опере“. Шта се то променило у опери и у којој мери, за нас као извођаче (певаче), а не за публику? И да ли мислите да су те промене добре или не?

Мислим да све се променило. Опера је постала бизнис. Више није само уметност. Ми смо исфорсирани да у року од неколико дана мењамо континенте, данас рецимо имамо представу у Мету, кроз два дана концерт у Бразилу или Јапану, након пар дана нову продукцију у некој од оперских кућа у Европи и слично. Данас, да би опстао у неком врху и на „високим гранама“, певач мора много да ради, а то није добро. Није добро за каријеру, за глас… Очевици смо стања и знамо да су многи добри певачи и велики гласови пропали. Имали су велике каријере на почетку, али колико су брзо полетели толико брзо су се и спустили, нажалост. Све то само захваљујући том „новом“ систему данас, који те форсира и тера да немас времена за одмор, не можеш да припремиш улогу како треба, форсира те да певаш репертоар који није твој, и чим имаш мало бољи или јачи глас аутоматски улазиш у драмски фах који није за сваки глас и ту се догађају ствари које не би требале да се догађају, и које се нису догађале у то „златно доба“ и неких 50-их и 60-их. 
Од тада је много времена прошло, али ми и дан данас причамо о људима о којима се прича нон стоп, Рената Тебалди, Франко Корели, Бастианини, Сиепи, Карузо… Ми знамо за тај мали број афирмисаних и познатих певача тог доба, али квалитетних певача је тада било још много. Такође, било је певача који су за „степеницу или две“ били испод ове групе најбољих, али би у данашње време сигурно били оцењени као најбољи певачи. Критеријуми су опали, квалитет је исто дискутабилан. Ја сам врло критички расположен, и чак ни себе не хвалим. Свој  сам највећи критичар и никада нисам у потпуности задовољан, сматрам да увек може боље. Али генерално моја критика је критика система, организације и онога што се дешава у опери (свету опере).  


Музика класика http://muzikaklasika.com/

Povezani članci

vesti 4094455385138191494

Popularno

Novo

BKG

Pretplatite se besplatno

item