И мада је продаја некада највеће и најпознатије филмске компаније у овом делу Европе била најављена као лицитација, Агенција за приватизацију цео поступак спровела је за само неколико минута, и готово без присуства медија. Како је навело обезбеђење зграде на Теразијама 23 (у којој се налази Привредна комора Србије), као и полиција која је обезбеђивала протест филмских радника, улаз није био дозвољен, јер у сали где се одвијала лицитација "више нема места". Ту забрану је, како су објаснили бројним новинарима који су се позивали на Закон о јавном информисању и ометање рада, дала Агенција за приватизацију. Улаз је био забрањен и за педесетак познатих филмских радника, као и за некадашње раднике "Авала филма", који су се такође окупили.
- Десило се оно чега се филмска и културна јавност пробојавала - да је цела прича око аукције "Авала филма" и направљена да би се један гигант продао по што нижој цени, која ће се у препродаји удвостручити - каже критичар Милан Влајчић, који је захваљујући годинама успео да "надвлада" обезбеђење и уђе у салу. - Али, није проблем у тајкунима, него у томе што Влада Србије и Министарство културе нису хтели да заштите филмско добро. Ми смо сада постали једина земља у Европи која је своје филмско добро дала на добош. Као што смо чули, министар културе Иван Тасовац рекао је да није надлежан за "Авала филм", па се Министарство културе овде показало као "посредник" између филмских радника који немају пара да га купе, и тајкуна који имају новац.
ТРЕНД РАСТУРАЊА
Срдан Голубовић, председник Асоцијације филмских редитеља Србије, каже да се догодио исти скандал као и са "Београд филмом".
 - Ништа не знам о фирми "ФилмПут", и очекивао сам, морам признати, да ће се "Авала филм" продати можда чак и за мање од онога што је понуђено као основна цена, јер то је један тренд код нас - да се нешто што јесте, пре свега друштвена имовина, даје у бесцење - каже Голубовић. - С једне стране, то су огромне непокретности и огромна вредност за саму државу, које су отишле испод вредности, а други сегмент приче је културна баштина, сви ти филмови који су настајали новцем грађана ове земље, наших очева, дедова. Зато је Министарство културе морало да реагује. Али, мислим да је ово само почетак једног процеса растурања и распарчавања. Ко нама гарантује да се иста ствар сутра неће десити и са колекцијом Народног музеја?
Радослав Рале Зеленовић, директор Југословенске кинотеке, каже да је "Авала филм" продат јефтиније него "Београд филм".
- Сада дефинитивно стављамо тачку на чињеницу да је домаћа кинематографија највећи губитник транзиције - истиче Зеленовић. - Не могу да се сложим са тим да оно што су створили српски и југословенски аутори оде у руке тајкунима, уместо да у томе уживају њихове породице. Кад ово говорим, мислим на продуцентска и ауторска права на којима ће тајкуни зарађивати. Сада морамо да видимо шта им је намера. Имамо Закон о заштити културних добара који је прецизан, а "Кинотека" мора прво да добије пресуду да су та права купљена и да је њихов нови власник тај и тај. Онда ћемо видети шта нам је чинити.
Мирјана Бошковић, представник Удружења филмских уметника Србије каже за "Новости" да смо сведоци невиђеног културног скандала, да сада можемо да се питамо и колико кошта Југословенска кинотека, док Гордана Давид, стручњак за ауторска права, каже да је цела ситуација парадоксална.
- Неко може да купи филмску касету и постане њен власник, али не може да се прогласи и власником ауторског дела, јер то право имају само носиоци ауторских права на тим филмовима - објашњава Гордана Давид. - Направљен је велики пропуст, а кад се већ десио, Министарство културе, које пре свега мора да води бригу о културном благу, морало је да скрене пажњу. Чак и ако су рокови пропуштени, могао је хитно да се донесе "лекс специјалис" који би једним својим чланом заштитио филмску грађу "Авала филма". То се није догодило, а само држава зна зашто.
Савка Јокић Соколовић, дугогодишња радница "Авала филма", каже кроз сузе да је срце боли.
- Оставили смо силно благо које смо ми стварали. Зидали смо ударнички, сваки радник уградио је у "Авала филм" бар једну циглу. А држава је беспризорно продала да би се неки богаташи још више обогатили. Сви филмски радници и наши глумци, уткали су своју душу у "Авала филм". Сада наше Златне медведе, Златне лавове, Златне палме, тај наш доказ да смо као нација постојали у светском филму и да смо добијали највеће награде, завршава на тацни неких тајкуна - каже Савка Соколовић.
НИКО НИJЕ ЧУО ЗА "ФИЛМПУТ"
Агенција за приватизацију објавила је данас на свом сајту само да је "Југоекспорт Авала филм" АД у стечају продат као правно лице, на јавном надметању, купцу FilмWay д.о.о из Београда, који је уплатом депозита у износу од 392.139.995 динара уједно био и једини учесник. Никаквих података о томе о каквој фирми је реч и ко је њен власник нема на сајту. У нашој филмској јавности, како су "Новости" покушале да сазнају, нико до сада није чуо за "ФилмПут".
- Вероватно је то још једна "вампирска" фирма која не постоји, која је прекјуче тако крштена. Tоком наводне лицитације затражио сам да представник те фирме каже своје име, али је одговорио да није битно, јер је само посредник. Читање правилника о лицитацији трајало је пет минута, тако да је сама продаја "Авала филма" обављена за десет секунди - каже Милан Влајчић.