Писац мора да мази читаоца, али и да га вара

Овогодишњи „Прозе фест” окупио је моћне приповедачке гласове – Јевгенија Водолазкина из Русије, Весну Голдсворти, Бору Ћосића, Саманту Шве...

Овогодишњи „Прозе фест” окупио је моћне приповедачке гласове – Јевгенија Водолазкина из Русије, Весну Голдсворти, Бору Ћосића, Саманту Швеблин, Дамира Каракаша, Гоца Смилевског, Ота Хорвата...

Писци, учесници „Прозе феста” (Фото Б. Лучић)
Нови Сад– Писац и читалац, поред свих релација које могу да успоставе, налазе се и у љубавном односу. Како другачије и објаснити ту помамну жудњу за упознавањем нових литерарних светова, ако је не краси и заљубљеност не само у речи, већ и у свет аутора. Управо овај аспект анализирао је наш познати писац Милисав Савић на отварању деветог Међународног фестивала прозе „Прозе феста”, који се у организацији Културног центра Новог Сада одржава од 22. до 24. априла. То и јесте традиционално фестивал аутора, његов симбол је удобна фотеља за читање, начињена од књига. Овога пута „Прозе фест” чине Јевгениј Водолазкин, руски писац који је овенчан признањем „Милован Видаковић”, затим наша Весна Голдсворти, која долази из Велике Британије, Бора Ћосић, из Берлина, Саманта Швеблин, моћан приповедачки глас из Аргентине. Ту је и Дамир Каракаш, са својим непорецивим пореклом из Лике, познат по књизи „Кино Лика”, (по којој је снимљен истоимени филм), као и по роману „Сјајно место за несрећу”. Гости фестивала прозе суи Гоце Смилевски из Македоније, као и Ото Хорват који живи и ради у Фиренци.
„Писац мора да се удвара читаоцу, да га мази и да му подилази, али да га повремено и оставља у недоумици, да му измиче, вара га, лажуцка, зауставља му дах у грудима, запањује, благо му се подсмева. Љубавним речником, писац мора стално да се труди да буде присутан у читаочевим мислима и срцу. Као и у животу, постоје три врсте везе између писца и читаоца, у првој писац доминира, друга је веза равноправних партнера, у трећој је читалац главни”, приметио је Милисав Савић, који је у овом уводном фестивалском есеју уочио и потребу за новим начинима књижевног завођења читалаца, због тога што су постали превише упознати са литерарним триковима писаца, или презасићени садржајима.
Награђени руски писац Водолазкин, рекао је да Руси чак и више од поступка цене и гледају реч, а да је књижевност најлепши начин да се упозна једна земља.
Гоце Смилевски, македонски је аутор који нам на посебан начин осветљава проблем комуникације, речи, али и екскомуникације у свом познатом роману „Разговор са Спинозом”. Издавачка кућа „Архипелаг” објавиће ускоро његову књигу из 2010. године „Сестра Сигмунда Фројда”, која је већ преведена на тридесет језика света. Ово дело даје један нови поглед на Фројда, као и на сложеност односа између брата и сестре. Смилевски, међутим, има и сасвим нови роман, који је сада у штампи у Македонији, а носи наслов „Повратак речи”.
„Реч је о историјском роману у чијем је средишту и савремени проблем губитка речи. Радња је смештена у дванаести век, када је према неким тумачењима, поново рођен осећај људског сопства. То је и роман који говори о сукобу индивидуе и власти, његов централни лик је жена, по својим схватањима, далеко испред свог времена”, каже за наш лист Смилевски.
Специфичност „Прозе феста” јесу и разговори ученика у новосадским гимназијама „Јован Јовановић Змај”, „Светозар Марковић” и „Исидора Секулић”. То је начин да нове читалачке генерације буду упознате са савременом књижевношћу, и њеним тумачењима. Бора Ћосић поводом искуства разговора са младима, који нису искусили живот у социјализму или живот изван своје земље, истиче:
„За мене су такви разговори новост, због тога што немам увид у оно шта млади читају, поготову не знам шта садрже њихови школски програми. Чини ми се да немају праве основе за однос према савременој литератури. На пример, ако у њихову школу дође неки живи аутор, и ако је неким чудом жив као ја, онда је тај непосредни контакт за њих привлачнији, чак иако не знају о чему пише. А социјализам, који се може различито тумачити, био је једна посебна друштвена средина, која је незамењива. Живим усред источне Немачке, у Берлину, и видим колико је занимљивих ствари било у том социјализму, иначе режиму много горем од нашег. Свуда може да буде нешто интригантно, посебно за младог човека. Садашња генерација тинејџера мора некако да ухвати контакт са оним што је било пре педесет година, као и са оним што је било у старој Грчкој. Једног периода више нема, али битно је да знамо шта је било”, каже Бора Ћосић.
Ово је прилика да се писци друже и више упознају и међу собом. Дамир Каракаш приметио је да га овде по изгледу поистовећују са Отом Хорватом, док га у Хрватској замењују са Тонијем Цетинским. Како било, и овогодишњи гости „Прозе феста” фотографијом и речју постаће део традиције ове књижевне манифестације.
Марина Вулићевић, Политика

Povezani članci

vesti 4152643266875397168

Popularno

Novo

BKG

Pretplatite se besplatno

item