"Историја српске књижевности за децу и младе": Напиши кратко, причај смешно

Монографија Миомира Милинковића обухвата стваралаштво 150 наших писаца. Змај испевао више од 1.000 песама за децу НА основу дугогоди...

Монографија Миомира Милинковића обухвата стваралаштво 150 наших писаца. Змај испевао више од 1.000 песама за децу

НА основу дугогодишњег проучавања Миомир Милинковић, и сам писац за децу, сачинио је драгоцену и ретку монографију "Историја српске књижевности за децу и младе", којом је сагледан период од почетака до данашњих дана. Књига, у издању "Букленда", обухвата више од 150 песника, прозних и драмских писаца, као и књижевних историчара и критичара.

Развојни пут књижевности за малишане аутор, иначе професор на Учитељском факултету у Ужицу, разврстао је у шест фаза: народне умотворине, доба просветитељства, Змајево доба, књижевност између два светска рата, стваралаштво друге половине 20. века и књижевност на крају прошлог и на почетку овог века.

- Усмена књижевност није стварана за децу, али је по садржини, стилу и језику веома блиска афинитету дечје природе - каже Милинковић. - Међутим, неки усмени модели намењени су искључиво малишанима, а то су успаванке, ташунаљке, цупаљке, лазаљке, разбрајалице, ређалице и брзалице.

Уз Гаврила Стефановића Венцловића, Захарија Орфелина (који је 1767. штампао први српски буквар) и Аврама Мразовића (који је две деценије касније покренуо први српски периодикум за децу "Поучителни магазин"), у књизи се посебно указује на значај Доситеја и мање познатог Лука Георгијевића Миланова. Први је, како је говорио, своја дела писао на "ползу" свога народа и "српске јуности", која је код њега имала шире значење и односила се на децу и младе. Учитељ Милованов је објавио само две оригиналне песме, од којих је песмом "На књижицу за новољетњи дар" антиципирао теме и мотиве, који ће се срести у делима доцнијих, па и савремених дечјих песника.

У ПОСЛЕДЊОЈ фази српске књижевности за децу, стваране на размеђи двају векова, Милинковић указује на дела Драгомира Ђорђевића, Владимира Стојшина, Гордане Тодоровић, Гордане Малетић, Градимира Стојковића, Бошка Ломовића, Милована Витезовића, Душана Ђурђева, Тода Николетића, Милутина Ђуричковића, Уроша Петровића, Бранка Стевановића. Од најмлађих, који ни издалека нису завршили свој опус, ту су Дејан Алексић и Игор Коларов.

Од своје прве песме за децу о Лењом Гаши из 1858, па до краја живота Змај је испевао више од 1.000 песама, створио целу једну књижевност и отворио непрегледан регистар тема и мотива, наговештавајући путеве и правце нових књижевних токова. Његов савременик Лаза Костић, хвалећи његову интимну лирику, оспоравао га је као дечјег песника: "Све је то мудро и паметно, само што ту нема поезије ни за лека". Без обзира и на неке касније критике, Змајева поезија за децу, у којој се преплићу игра и шала, поука и збиља, представља јединствену и непоновљиву појаву у историје српске књижевности. О томе говори и чињеница да је годинама и деценијама имао много епигона, а да су тек малобројни, као што је Гвидо Тартаља, идући његовим трагом, успевали да остваре оригинална дела. Уз овог писца, међуратну српску књижевност за децу обележили су и Десанка Максимовић, Бранко Ћопић, Бранислав Нушић, али је у тој фази посебан печат дао Александар Вучо. Његова поема "Подвизи дружине Пет петлића" направила је радикалан заокрет у развојним токовима стваралаштва за децу. Први пут после Змаја наша књижевност добила је истинског корифеја, који је пишући о животу велеграда и јунацима запуштених предграђа знатно проширио тематски оквир и поставио чврсте темеље од којих почињу нови токови модерних књижевних тенденција.

На сасвим други начин Нушић је својим "Хајдуцима" означио почетак новог жанра, који ће ући у традицију наше књижевности за децу. Овај, као и послератни период не може се замислити без племените и добронамерне Десанке, која је овако означила своју поетику:

"У одраслим налазим запретану душу детета, а у души деце зачуђујуће зрелу душу људи".
Уз Змаја, највећи простор у овој монографији добио је Душан Радовић, који је збирком "Поштована децо" (1954) извршио радикалан заокрет, не само у певању, већ у тумачењу поезије. Његов песнички кредо био је да писац за децу треба "прво да буде кратак, друго да измишља немогуће ствари, треће да прича смешно".

- Своју поетику Радовић темељи на апсурду, нонсенсу, пародији и парадоксу, што је било сасвим довољно да освоји срца малих читалаца и скрене на себе пажњу књижевних зналаца. За критичаре то је био поетски шок, којим је он, како се доцније испоставило, на волшебан начин измирио традиционало и модерно и наговестио неслућене могућности модерног поетског говора. Био је први српски песник за децу који је другачије певао од Змаја - истиче Милинковић.

ПЛАВИ ЧУПЕРАК

Песма "Плави чуперак" (1965) Мирослава Антића разбила је клишетиране оквире дечје поезије у којој раније није било места за романтичну тежњу и прве, стидљиве наговештаје ђачке љубави. Драгоцене дарове малим читаоцима дали су и Драган Лукић, Милован Данојлић, Стеван Раичковић, Гордана Брајовић, Љубовије Ршумовић, Бранко В. Радичевић, Александар Поповић, Душко Трифуновић, Бранислав Црнчевић, Арсен Диклић, Љубиша Ђокић, Гроздана Олујић, Лаза Лазић, Мошо Одаловић...

Д. Богутовић, Вечерње новости

Povezani članci

vesti 2868314757392810441

Popularno

Novo

BKG

Pretplatite se besplatno

item