"Са срцем на вратима" норвешког тандема Aрнгеjр/Oтосен

Наслов књиге "Са срцем на вратима" двоjице норвешких историчара Aрнгеjра Берга и Руне Oтосена асоцира на нешто романтично док ...

Наслов књиге "Са срцем на вратима" двоjице норвешких историчара Aрнгеjра Берга и Руне Oтосена асоцира на нешто романтично док се не виде оригиналне корице коjе jе употребио издавач "Eволута" - врата пољског клозета.

Oво дело у коме jе обрађен занимљив и значаjан део друштвене историjе Eвропе, пре свега скандинавских земаља, открио jе и превео угледни српски скандинависта, професор београдског филолошког факултета др Љубиша Раjић коjи ниjе доживео да књигу види штампану на српски jезик.

Иако тешко болестан, професор Раjић jе показао да има сjаjан смисао за хумор, да му последњи превод буде "прилог историjи нужника" како пише у поднаслову.

Aутори у предговору признаjу да jе било на много начина поучно радити на овоj књизи не само због природе њене грађе коjа jе у наjмању руку изазивала смех или згражавање jер jе у неку руку тема табу и има безброj предрасуда према њоj у свим срединама и слоjевима друштва иако jе у питању врло битан део људске свакодневице.

Искористили су помоћ многих других наука да би дошли до поузданих података како се решавало питање одстрањивања људских телесних излучевина коjе су потенциjално могле да буду не само извор загађености средине већ и озбиљних епидемиjа.

Aутори су у предговору обjаснили да су се углавном задржали на европским приликама и то до увођења jавне канализациjе и преласка на водене клозете. Желели су да књига буде што концизниjа и популарно написана jер им jе циљ био да опишу историjу нужника и тако допринесу сагледавању што шире слике званичне друштвене историjе.

Kњига првобитно штампана 1988. доживела jе друго издање у Норвешкоj 2008. када jе у оквиру документарне тв сериjе "Норвешка у стакленику" било речи и о клозетима и тада су се аутори телевизиjских прилога користили овим делом коjе jе богато илустровано фотографиjама из музеjа.

Професор Раjић се добро припремио за оваj превод, трагаjући за синонимима за реч клозет у српском jезику и тако jе добио подугачак списак: нужник, тоалет, латрина, WC, ћенеф, ћенифа, чучавац, клоња, клоца, jедно место...

Kако jе обjаснио проф.Раjић сви ти изрази коjи се некада деликатно замењуjу термином "тамо где и цар иде пешке" имаjу различито историjско порекло а коjи ће се израз користити зависи од друштвеног ранга и културне традициjе одређене средине.

Aутори тврде да jе лов на историjску позадину клозета представљао занимљиво путовање кроз културну и друствену историjу jер од како су људи почели да живе у насеобинама и тамо организовали друштвени живот, имали су проблема са излучевинама.

Док се о храни, њеном добиjању, припремању и конзумирању увелико писало, отадни материjал коjи се тако стварао био jе потиснут табуима и митовима да jе то кочило писање о тоj теми баш у историjским делима.

Занимљив jе податак да су аутори наjвише сазнали о клозетима у усменим предањима и литератури.

Посебно jе за нас интересантно да смо неке узречице коjе имаjу негативну конотациjу преузели од неких других народа из њихове клозетске традициjе ( "добићеш батине го... мотком" преузето од северних народа коjи су проблем клозета решавали тако да су између два зида углављивали мотку на коjу се седало да би се обавила велика нужда).

Поглавље посвећено брисању стражњице пре употребе тоалет папира сигурно jе наjвећем броjу читалаца потпуна новина jер ко би помислио да су краj нужника држали корпице са маховином коjа се сматрала луксузним брисачем jер jе била мекана а у Библиjи се наводи да jе грешни Jов користио комаде разбиjене керамике у ту сврху.

Ништа мање не звучи неприjатно ни коришћење дрвених лопатица коjе се практиковало у Норвешкоj чак до краjа 19 века jер се тоалет папир поjавио 1880. године. Финиjи свет jе искоришћену лопатицу бацао док су их они са мањим принадлежностима остављали за нову употребу.

Танјуг

Povezani članci

vesti 259990009900435520

Popularno

Novo

BKG

Pretplatite se besplatno

item