34. Истанбул: Због цензуре филма „Север” укинут такмичарски програм

У знак протеста због забране приказивања филма о борцима забрањене Курдистанске радничке партије фестивал је отказао и доделу „Златних лал...

У знак протеста због забране приказивања филма о борцима забрањене Курдистанске радничке партије фестивал је отказао и доделу „Златних лала”. – Србија у фокусу „Сусрета на мосту”
Из спорног филма „Север” Чаијана Демирела и Ертугрула Мавиоглуа (Фестивалска фотографија)
Истанбул – Још на самом изласку са Аеродрома „Кемал Ататурк” стиже обавештење – 34. Истанбул филм фестивал отказао је све такмичарске програме и церемонију додела вредних филмских награда „Златна лала”! Сви филмови, осим турских, приказују се по предвиђеном распореду у фестивалским дворанама, све активности унапред заказане се одржавају, али такмичења више нема!
Свака могућа мистерија везана за овај изненадни и у сваком случају неуобичајени фестивалски гест, одагнана је већ по доласку у палату овог најзначајнијег турског фестивала, на којем се ове године од 4. до 19. априла, у 20 програмских целина, приказује чак 204 филма из 65 земаља света и на којем је вредност „Златне лале” за најбољи филм фестивала укупно 54.000 евра! Званично писмо фестивалске директорке Азизе Тан, упућено свим домаћим и иностраним учесницима ове угледне манифестације, уследило је као последица повлачења 23 филма турских аутора у знак протеста против цензуре, коју је Министарство за културу Турске изненадно спровело над документарним филмом „Север”, забранивши његово приказивање у такмичарском програму документарних филмова.
Лавина незадовољства турских аутора додатно је појачана чињеницом да је спорни „Север” („Бакур”) већ био приказиван на домаћим фестивалима (рецимо, јесенас и у Анталији) са уредном лиценцом добијеном од Министарства културе. Зашто је лиценца за приказивање у Истанбулу (реч је о обавезном протоколу који важи за све филмове) волшебно сада изостала, крајње је нејасно. Или можда није?
Наиме, документарни филм „Север” Чаијана Демирела и Ертугрула Мавиоглуа бави се животном свакодневицом бораца у три војна логора припадника забрањене Курдистанске радничке партије (ПКК), а саставни део филма су и интервјуи са некима од најстаријих њених припадника и активиста. Међутим, филм се никако не може окарактерисати као „прокурдски” односно про ПКК, јер су аутори само износили чињенице са терена, лично се не сврставајући на ту страну.
У светлу изненадне забране приказивања „Севера” може се сагледати и реакција више од стотину турских филмских радника у виду отвореног писама турској влади у којем се диже глас против овакве врсте угњетавања и цензуре. Међу потписницима је и прошлогодишњи кански победник, сценариста и редитељ Нури Билге Џејлан. И фестивал је рекао своје, мада је нека велика реакција на овакву фестивалску одлуку изостала. Филмске ствараоце је тешко ујединити, њихов свет је свет великог ега и неке врсте себичности с којом се увек штите они мали, лични интереси. Права реакција била би, како што ми то у неформалном разговору рече продуцент Чедомир Колар (један од чланова истанбулског жирија изненадно „осталог без посла”), „када би сви турски аутори који су добили новац од државе, сада лепо тај новац држави вратили – у знак стварног протеста против цензуре”...
Ипак, турска публика је ове године у прилици да види и српске филмове „Ничије дете” Вука Ршумовића и „Варваре” Ивана Икића, у програму „Балкан: филмови пламена” у којем се приказује и „Амстердам експрес”, најновији филм албанског аутора Фатмира Кочија, али и хрватски филм „Таква су правила” Огњена Свиличића (копродукција са Србијом). У оквиру популарног програма „Сусрети на мосту”, индустријског дела Међународног фестивала у Истанбулу, данас је на панел-дискусији представљен и Филмски центар Србије. Организатори „Сусрета на мосту” позвали су представнике неколико националних филмских фондова (из Србије, Бугарске, Грузије и градских фондова Сарајева, Хамбурга и Берлин-Бранденбурга...), али и „Еуримажа” и „Доха филмског института” да представе моделе, концепцију и искуства финансирања делатности у области кинематографије.
Вечерас је у Истанбулу и право српско филмско вече. Српски центар Србије биће домаћин званичне вечере на којој ће специјални гости – млади редитељи и продуценти Стефан Арсенијевић, Стеван Филиповић, Никола Лежаић, Марко Паљић и Милан Стојановић (Драган Бјелогрлић је у последњем тренутку отказао учешће) пред својим турским колегама и потенцијалним финансијерима, представити своје нове пројекте у развоју. Ово је само почетак пројекта „Србија – земља партнер” (иницијатор и аутор идеје је Мирољуб Вучковић) који ће свој пуни замах имати у наредних 12 месеци, а конкретни резултат већ 2016. године, када ће фондација продуценткиње Зејнеп Атакан уручити награду од 5.000 евра најбољем српском пројекту у развоју. Детаљи следе у сутрашњој истанбулској причи.
Дубравка Лакић, Политика

Povezani članci

vesti 5161838595196646118

Popularno

Novo

BKG

Pretplatite se besplatno

item