Како је Нови Сад, пре век и по, обележио 300. годишњицу рођења Шекспира

Лаза Костић је 1864. "лабуда са Ејвона" увео у српску културу. Брошура о првом извођењу у Новом Саду и данас се чува у Стратфорд...

Лаза Костић је 1864. "лабуда са Ејвона" увео у српску културу. Брошура о првом извођењу у Новом Саду и данас се чува у Стратфорду

Опште је познато да је свестрани Лаза Костић у свом бурном уметничко-боемском животу имао две константе - поезију и Шекспира. Недовољно је знано, међутим, да је велики српски поета пре готово век и по, Шекспира увео у српску литературу, позориште и културу. И то преко малог града Новог Сада.

О том дичном подухвату, у својој књизи "Шекспир и Костић у вароши новосадској 1864." пише Хаџи Зоран Лазин, публициста, дугогодишњи позоришни делатник, неуморни истраживач српске књижевности, позоришта и културе.

- У Новом Саду, који је тада бројао једва 20.000 душа, студент права Лаза Костић, његов колега Гига Гершић и лекар Јован Андрејевић Јолес, обележили су 300. годишњицу рођења Шекспира - каже Лазин. - Учинили су то двојица студената правних наука и један оболели лекар који само два месеца касније више није био међу живима.

Хроничари су забележили да Шекспирова годишњица у Европи није много слављена, осим у неколико великих градова и у Новом Саду, једином граду на словенском југу.

Према првобитном плану, светковина је требало да буде уприличена на Ђурђевдан (23. април/6. мај 1864). Како је, међутим, за 30. април било предвиђено пресељење Матице српске из Пеште у Нови Сад, Костић је одгодио свечаност посвећењу Шекспиру управо за тај дан.

Тако су у Српској Атини, уз пуцање прангија и јеку звона, у истом дану прослављени крупни културни догађаји - пресељење најстарије научно-културне институције у Срба и 300. годишњица од рођења "лабуда са Ејвона", генија светске литературе и театра.

Ансамбл СНП наредне, 1865. године, играо је драму "Ромео и Јулија", такође у Костићевом преводу као прво целовито Шекспирово дело на балканским сценама у преводу са оригинала. Ако се томе додају преводи "Краља Лира" из 1873. и целог "Хамлета" из 1894. године, долази се до броја од четири Шекспирове драме које је Костић превео на српски.
Свечаност је приређена у хотелу "Краљице Јелисавете", данашњем хотелу "Војводина" и то је, како је јавила тадашња штампа, био "један од заиста неочекиваних и велелепних културних догађаја оног времена".

Шекспир се, дакле, поводом свог јубилеја, први пут "огласио" међу Србима са тадашње сцене Српског народног позоришта, априла 1864, одломком из "Ричарда Трећег" у Костићевом преводу и режији.

Прослава је почела увертиром из опере "Вилијем Тел" Ђоакина Росинија, а потом је о Шекспиру беседио Глигорије Гершић. У главној тачки програма изведене су прве две сцене "Ричарда Трећег". Улоге су тумачили Лаза Телечки, Никола Коларевић, Љубица Недељковић... За ову прилику костими су изнајмљени од племића и велепоседника Јована Накоа.

Костић је желео да о том догађају остави трајну успомену, па је крајем 1864. о свом трошку штампао брошуру на 42 странице. Један примерак послао је библиотеци у Стратфорд, где се и данас чува под бројем 212/702. Уз необичну напомену коју је дописао библиотечки радник-регистратор: "Насловна страна није на руском, него на српском језику".

Јованка Симић, Вечерње новости

Povezani članci

vesti 7457797643678477223

Popularno

Novo

BKG

Pretplatite se besplatno

item