Умро шведски песник и Нобеловац Tомас Tранстремер

Шведски песник Tомас Tранстремер, коjи jе 2011. освоjио Нобелову награду за књижевност, преминуо jе jуче у 83. години, jавила jе његова ...

Шведски песник Tомас Tранстремер, коjи jе 2011. освоjио Нобелову награду за књижевност, преминуо jе jуче у 83. години, jавила jе његова издавачка кућа.

Kако преноси AфП, Tранстремер jе 1990. доживео мождани удар што jе утицало на његову способност говора.

Био jе jедан од наjчитаниjих шведских песника, а писао jе о природи, историjи и смрти.
Често jе називан "маjстором мистицизма", jер jе у своjим делима разматрао везу између интиме поjединца и света коjи га окружуjе.

Његово последње дело "Песме и Проза 1954-2204" обjављено jе 2011. године.
Поред Нобела за књижевност, добитник jе више значаjних међународних награда за поезиjу, од коjих jе и jедна коjу jе добио у бившоj Jугославиjи - Eвропска књижевна награда општине Вршац.

Његова дела преведена су на 50 jезика. Већину превода на српски jезик урадио jе његов лични приjатељ и песник, Mома Димић, а неке песме jе превела Бранка Ивковић.

Преводи поjединих Tранстремерових дела обjављивани су у разним књижевним часописима као што су Летопис Mатице српске, Kњижевне новине, Свеске, Писмо, Багдала, Слава, Липар, Kњижевност.

Танјуг

***

ЈУТРО И ПРИЛАЗ

Лучки галеб, капетан сунчев, следи свој курс.
Вода је под њим.
Свет још дремка као
неки разнобојни камен у води.
Необјашњив дан. Дани -
као исписани знакови Астека.

Музика. И ја стојим заточен
у њеном гоблену, с рукама
подигнутим - сличан фигури
наивних уметника.


НАПОЛА ДОВРШЕНО НЕБО

Клонулост духа прекида свој ход.
Страх прекида своју трку.
Крагуј прекида свој лет.

Нестрпљива светлост хрли даље,
чак и сабласти докаче по гутљај.

И наша платна се обелодањују,
наше црвене звери у прапотопским атељеима.

Све почиње да се сагледава унаоколо.
Стотинама нас излази на сунце.

Сваки људски створ је напола отворена врата
што у заједничку собу воде.

Недогледно тле под нама.

Искри вода међу стаблима.

Језеро је Земљин прозор.


ПРИЈАТЕЉИМА ЗА ГРАНИЦОМ

И
Јављао сам вам се тако шкрто. Али то моје неписање
нарастало је и нарастало као старински цепелин
и напокон умину на ноћном небу.

ИИ
Сад је писмо у рукама цензора. Своју лампу он пали.
У блеску лете моје речи као шимпанзе на жеравици,
тресу се, смирују, и зубе показују.

ИИИ
Читајте између редова. Сусрешћемо се кроз двеста година
кад микрофони по хотелским зидовима буду заборављени
и напокон падну у сан, постану фосили.


Томас Транстремер (1931)
из књиге Сабране песме, Нолит, Београд, 2003

са шведског превео Мома Димић

Povezani članci

vesti 1550809695970753555

Popularno

Novo

BKG

Pretplatite se besplatno

item