Protest NKSS povodom nove regulative o muralima

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) protestovala je 23. marta zbog načina na koji beogradske vlasti planiraju da regulišu o...

Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) protestovala je 23. marta zbog načina na koji beogradske vlasti planiraju da regulišu oslikavanje murala i grafita u gradu, ocenjujući da je reč o još jednoj u nizu netransparentnih odluka o pitanjima od javnog interesa. NKSS je izrazila u saopštenju posebnu zabrinutost zbog najavljenog načina izbora autora i lokacija, kao i očigledne želje za iskorišćavanjem mladih umetnika.
“Gradski menadžer Goran Vesić i gradski urbanista i arhitekta Milutin Folić tvrde da su održali seriju razgovora sa umetnicima povodom nove regulative o muralima i grafitima, ali nisu naveli nijedno ime koje bi uverilo javnost u relevantnost tih konsultacija. Izvesno je da u tim razgovorima nisu učestvovali predstavnici organizacija koje su proteklih godina realizovale najveći broj murala u gradu, angažujući renomirane domaće i međunarodne umetnike (RemedBLUM-City,Biljana Đurđević i mnogi drugi), saopštila je NKSS.
Povodom najave da će biti formirano “stručno telo Grada” koje će odrediti ko će ubuduće oslikavati murale, NKSS je konstatovala da je nejasno, međutim, ko će činiti to telo, da li će postojati javni konkurs i na osnovu kojih će kriterijuma biti odlučivano.
NKSS je izrazila zabrinutost i zbog izjave da je u toku procedura dobijanja dozvola od stanara i Zavoda za zaštitu spomenika za tridesetak lokacija na području Beograda, jer dosadašnje višegodišnje iskustvo pokazuje da nijedna od tih dozvola nije moguća ako za određenu fasadu ne postoji i idejno rešenje.
    Mural Remeda (Alby Guillaume), Karađorđeva, Beograd, u organizaciji Kioska
Prema oceni NKSS, najavom da se za oslikavanje murala neće izdvajati posebna sredstva, zato što je “uvek lako naći sponzore za boje”, gradske vlasti osporavaju umetnicima pravo na nadoknadu za rad i diskriminišu ih.
Posebno čudi najava dovođenja stranih umetnika ukoliko nije predviđen budžet za projekte oslikavanja gradskih zidova, navela je NKSS.
“Novi potezi gradske uprave predstavljaju stoga drastičan pad dostignutih standarda u regulaciji oslikavanja murala, koji čine bitan deo identiteta Beograda od 70-ih godina 20. veka. Unazađivanjem dosadašnjih procedura i ugrožavanjem osnova demokratije odlučivanjem koje se ne temelji na stručnosti, održivim procenama i iskustvu, gradska uprava direktno radi na štetu građana i grada Beograda”, saopštila je NKSS povodom najave gradskih čelnika da će murali i grafiti ubuduće biti oslikavani na precizno određenim lokacijama kojih je za sada planirano tridesetak.
     
Mural "20. oktobar" na uglu Palmotićeve ulice i Bulevara despota Stefana, oslikan u organizaciji Udruženja Kurs povodom 70 godina od oslobođenja Beograda od fašizma u Drugom svetskom ratu
Vesić i Folić su, kako je objavljeno na sajtu Grada, okončali 19. marta “seriju sastanaka sa umetnicima koji se u Beogradu bave crtanjem murala i grafita”, a cilј je bio da se, pre nego što počne primena Odluke o uklanjanju grafita, “razgovara sa onima koji ne pišu poruke mržnje niti bilo kakve druge koje ruže grad, već rade na njegovom ukrašavanju i svojim radom izazivaju divlјenje”.
“Cilј je da se kanališu svi oni koji crtaju murale i grafite, da se neki prostori u gradu osveže, ali i da se zaštite one fasade na kojima nema mesta grafitima”, naveo je Vesić, pozivajući se na slična iskustva Berlina i Amsterdama.
“Želimo da dobijemo široku podršku javnosti, a planirani su i razgovori sa navijačkim grupama kako bismo se i sa njima dogovorili. Namera nam je da se i oni obavežu da čuvaju grad i njegove zaštićene zone. Nemamo ništa protiv da se oko većih stadiona naslikaju navijačke poruke, simboli ili ideje. Interes svih nas jeste da ovaj grad bude sređen uprkos tome što treba da se nađe prostor za svakog da izrazi svoj stav. Cilј nije da se lјudi kažnjavaju već da postignemo opštu saglasnost i da Beograd bude lepši i zaštićeniji”, rekao je Vesić.
Folić je najavio da će odabrane lokacije, nakon dobijanja saglasnosti od stanara i Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, biti ponuđene muralistima i grafiterima iz zemlje i sveta, nakon čega će stručno telo Grada odrediti ko bi koji mural oslikao.
Prema njegovim rečima, za to se neće izdvajati posebna sredstva, jer je “za murale uvek lako naći sponzore za boje i sve što je neophodno”.

SEEcult.org

Povezani članci

vesti 3243029539013159204

Popularno

Novo

BKG

Pretplatite se besplatno

item