Grčka osudila britansko odbijanje medijacije Uneska

Grčka vlada osudila je u subotu odbijanje Velike Britanije da agencija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) posreduje u sporu oko...

Grčka vlada osudila je u subotu odbijanje Velike Britanije da agencija UN za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) posreduje u sporu oko vraćanja mermernog friza sa Partenona iz Londona u Atinu.

"Osudjujemo britansko odbijanje poziva Uneska da pokrene arbitražni postupak o vraćanju friza s Partenona iz Britanskom muzeja u Atinu", izjavio je grčki ministar kulture Nikos Ksidakis.

Komitet za restituciju kulturnih dobara Uneska predložio je u oktboru 2014. da bude posrednik uz sporu izmedju Britanije i Grčke.

Direktor Britanskog muzeja u kojem se nalazi ovaj friz, Ričard Lambert, uputio je ove nedelje pismo atinskim vlastima u kojem navodi da njegova zemlja odbija posredovanje Uneska.

"Britanski muzej želi da uskladi svoje želje i želje Uneska u očuvanju ugrožene kulturne baštine, ali skulpture Partenona koje su pažljivo očuvane, ne spadaju u tu kategoriju", navodi se u pismu.

Lambert je dodao da muzej u Londonu želi dobre odnose s grčkim kolegama na bazi partnerstva a ne na bazi dve vlade. "Zbog toga smatramo da intervencija Uneska nije najbolji način za saradnju", dodao je direktor Britanskog muzeja.

Grčki ministar je rekao da Britanija "stalno pokušava da umanji značaj tog medjudržavnog pitanja", dodajući da to nije samo spor izmedju dva muzeja.

Grčka tvrdi da je deo friza sa Partenona, koji je izgradjen u 5. veku pre nove ere na Akropolju, ilegalno prebačen u Veliku Britaniju početkom 19. veka.

Britanski muzej, u kojem je friz izložen, i britanske vlasti uzvraćaju da je za taj vredni arheološki nalaz bolje da bude pohranjen u Londonu.

Britanski diplomata lord Elgin je 1803, uz dozvolu Otomanskog carstva pod čijom je vlašću tada bila teritorija Grčke, delove friza s Partenona odneo u London i prodao Britanskom muzeju gde su sada izloženi.

Grčka ih traži nazad od 1983, kada je kampanju otpočela glumica, zatim ministarka kulture Melina Merkuri.

Partenon, hram zaštitnice grada Atine, nastao izmedju 447. i 432. pre nove ere, jedan je od najviših arhitektonskih simbola zapadne civilizacije i spomenik na koji su Grci najviše ponosni.

Iako su hrišćani svojevremeno demolirali dostupne skulpture na Akropolju, a drevni hramovi potom služili kao izvor gradjevinskog materijala, friz Partenona je bio gotovo netaknut do 1687. godine kada ga je, tokom opsade, pogodio mletački top.

AFP / Beta

Povezani članci

vesti 2267779105002954375

Popularno

Novo

BKG

Pretplatite se besplatno

item