Добро дошли драги гости

Жилниково урањање у набујалу имигрантску реку у филму „Дестинација Сербистан”, документарно слово о Арчибалду Рајсу, Кочи Поповићу, Гварди...

Жилниково урањање у набујалу имигрантску реку у филму „Дестинација Сербистан”, документарно слово о Арчибалду Рајсу, Кочи Поповићу, Гвардиолова истрага злочина и Петровићево буђење из сна...
Из документарног филма „Чујте Срби!” Горана Вукчевића (Фотодокументација фестивала)
Неуморни активистички документариста, често бескомпромисан и увек свој Желимир Жилник, на 62. Београдском фестивалу документарног и краткометражног филма – БФДКФ, који се свечано затвара вечерас у Дворани Дома синдиката, обрадовао је публику и дубином и свежином филма „Дестинација Сербистан” („LogBook Serbistan”).
Овај најновији Жилников дугометражни документарни филм (94 минута) спада у категорију правовременог филма на горућу тему. На тему праве поплаве имиграната из афричких, блискоисточних и азијских земаља, која тестира друштвено па и политичко стање земље коју задеси. Хтели ми то или не, задесила је и Србију. Земљу, и у географском и у метафоричком смислу, на путу за Европску унију. Земљу која не може остати имуна на овај савремени европски феномен.
 
Из филма „Дестинација Сербистан” Желимира Жилника
(Фотодокументација фестивала)
И како то обично код Жилника бива и у „Дестинацији Сербистан” тај његов истанчани, готово инстинктивни, осећај за стварни живот и људе око себе, надвладава било какву спектакуларност филмске изведбе. Непретенциозно, а изразито фокусирано на тај мали део пута од неколико хиљада километара, које имигранти бежећи од ратног хаоса и беде преваљују у потрази и за голим опстанком и за бољим животом, Жилник из те набујале имигрантске реке на површину извлачи неколико ликова. Прати их од југа до севера Србије (до мађарске границе), гради њихове портрете и показује сву размеру проблема у којима се налазе, а који се шире и на читав овај наш такозвани савремени свет. Кроз своје протагонисте из Гане, Сомалије, Сирије и Авганистана Жилник проговара и о неоколонијализму и неолиберализму. Али, и о Србији која добродошлицу драгим гостима зачињава и сопственим мукама (у рашчишћавању прошлогодишњих поплављених подручја, учествују и имигранти), али и бирократским перипетијама смештања у азилантске центре... Изврстан Жилников филм који заслужује и биоскопски живот.
Живот средњеметражног документарног филма „Константин Коча Поповић” Горана Марковића одређен је унапред чињеницом да је он део великог продуцентског пројекта „Филмских новости”, серијала под називом „Титова соба тајни” од 28 епизода (документарци у трајању 53 минута) са потписима 24 редитеља и са циљем својеврсне реконструкције политичког амбијента Титовог доба.
Горан Марковић је само један од аутора који су имали ту драгоцену прилику да „копају” по богатом архиву „Филмских новости”, са приступом и оним некада цензурисаним документарним материјалима. Определивши се за режију филма о Константину Кочи Поповићу, великом револуционару, државнику, легендарном команданту Прве пролетерске бригаде и Титовом генералу, али и филозофу, надреалисти, песнику и интелектуалцу француског образовања, Марковић је из свог угла „насликао” портрет човека који је за живота постао легенда. Али, и остао енигма. Чак и после овог Марковићевог врсно режираног филма, који је пре неко вече напунио дворану Дома синдиката иако га је Други програм РТС-а приказао тик пред почетак фестивала...
И дугометражни документарни филм „Чујте Срби!” новосадског редитеља и аутора Горана Вукчевића настао је мотивисан наменом. И он је већ био приказан пригодним поводом – обележавање стогодишњице од Рајсовог доласка у Србију (пуна дворана Народног позоришта у Новом Саду), али је и одзивом публике такође потврдио да му је место било у такмичарском програму „Двориште” у којем се на „мартовском фестивалу” приказују домаћи филмови.
„Чујте Срби!” је једна врста хибридног филма у којем играна форма употпуњује ону чисту документаристичку. Вукчевић и као сценариста и као редитељ одговорно приступа и теми и главном јунаку – Родолфу Арчибалду Рајсу, великану светске криминалистике, утемељивачу савремене форензике и великом пријатељу Срба у Првом светском рату. Са пуно преданости и искрености истражује личност, живот и дело Арчибалда Рајса, од његове професуре на катедри за криминалистику у Лозани, доласка у Србију, ратних и послератних активности, па све до његовог разочарења у српску елиту и чувене опоруке коју је оставио српском народу чије значење анализира. Иако не без мана, Вукчевићев филм је прилично сложен мозаик Рајсовог живота и рада, чије су драгоцене „коцкице” дали интервјуисани форензичари, историчари и социолози (17 саговорника) у динамичном дијалогу, а  глумци предвођени Миланом Прљетом (уједно је и наратор) допринели стварању атмосфере епохе и праћењу Рајсовог ратног пута заједно са српском војском...
Међу филмовима који су на фестивалу заблистали у програму „Двориште” без сумње је и „Рестарт” Дејана Петровића, средњеметражни документарац у којем аутор у причи о човеку (уметнику) који је десетак година упорно одлагао сопствено буђење, на виспрен начин покреће и тему самоизолације, пасивности, па и летаргије у коју смо сви помало упали. Усресредивши се на свог протагонисту – сликара Дарка Бабића, којем предстоји период рвања са сопственим навикама и ограничењима у току припрема изложбе и сви изазови преузимања свог живота у своје руке, Петровић твори узбудљив филм који нагони и на размишљање о спремности преузимања одговорности и спрам живота и спрам људи...
Веома моћан је најновији краткометражни документарни филм нашег филмског класика Желимира Гвардиола. У филму под називом „Корени зла”, мозаичке структуре и крупног плана и у пуној традицији поетике синема веритеа, Гвардиол истражује корене породичног насиља, одабравши за актере свог филма „становнике” затвора у Пожаревцу и Сремској Митровици.
Гвардиол заправо трага за одговором на питање одакле у човеку толико неконтролисаног зла према најближима, најрођенијима, а одговоре дају осуђенице и осуђеници који су починили злочине после вишегодишњег психичког или физичког малтретирања од стране најближих (родитеља, партнера, браће, сестара). Тако Гвардиол стиже и до поенте овог филма која се заиста да свести на оно што је у свом блогу написао Филип Младеновић: „Нисмо рођени у овом или оном хороскопском знаку, већ у знаку родитеља”...
-----------------------------------------
Филм о Светиславу Пешићу за крај
За вечерашње фестивалско затварање, после церемоније доделе награда победничким филмовима, програмиран је најновији дугометражни документарни филм Жељка Мирковића „Више од тренера”.
Према сценарију „Политикиног” уредника и новинара Александра Милетића и Бобана Митића, а у продукцији „Интермедија нетворка”, куће која је произвела и игране филмове „Монтевидео” и „Бићемо смо прваци света”, Мирковић  расветљава професионалну каријеру али и лични живот кошаркашког тренера Светислава Пешића, једног од најуспешнијих европских тренера. Филм се приказује вечерас у 20. сати, у великој дворани Дома синдиката.
Дубравка Лакић

Povezani članci

vesti 4959270453289711922

Popularno

Novo

BKG

Pretplatite se besplatno

item