Љубавни напитак премијерно у СНП-у

Комична опера у два чина по тексту Геатана Доницетија "Љубавни напитак" биће премијерно изведена у суботу 28. марта у Српском ...

Комична опера у два чина по тексту Геатана Доницетија "Љубавни напитак" биће премијерно изведена у суботу 28. марта у Српском народном позоришту (СНП) у Новом Саду, у режији Андреја Бесчаснија, најављено је у среду у том театру.

Вршилац дужности директора опере Бранислав Јатић рекао је на конференцији за новинаре да та премијера треба да буде подстицај публици да почне више да прати оперски жанр у позоришту.

"Премијере опера у СНП-у нису висе тако честе, зато нам је свака веома важна и настојимо да је изведемо на што бољи начин, да би била подстицај публици да долази на наше представе", казао је Јатић.

Он је рекао да је опера "Љубавни напитак" била планирана за прошлу позоришну сезону, али да није била уврштена у репертоар јер није било новца за припрему.

Бета

***

ЉУБАВНИ НАПИТАК
Гаетано Доницети
(Gaetano Donizetti: L’elisir d’amore)

Комична опера у два чина

Либрето: Феличе Романи

Диригент: ЖЕЉКА МИЛАНОВИЋ / МИКИЦА ЈЕВТИЋ
Редитељ: АНДРЕЈ БЕСЧАСНИЈ, Украјина / Чешка
Сценограф: САША СЕНКОВИЋ
Костимограф: ЈАСНА БАДЊАРЕВИЋ
Кореограф и уметнички сарадник: ДРАГАН ЈЕРИНКИЋ
Диригент хора: ВЕСНА КЕСИЋ КРСМАНОВИЋ


Улоге:

Адина, богата девојка 
ДАРИЈА ОЛАЈОШ ЧИЗМИЋ
СЕНКА НЕДЕЉКОВИЋ

Неморино, млади сељак 
САША ШТУЛИЋ
БРАНИСЛАВ ЦВИЈИЋ

Белкоре, наредник
ВАСА СТАЈКИЋ
НЕБОЈША БАБИЋ

Дулкамара, надрилекар
ЖЕЉКО Р. АНДРИЋ
ГОРАН КРНЕТА

Ђанета, сеоска девојка
МАРИЈА МИТИЋ ВАСИЋ
МАЈА АНДРИЋ

Пепино
ВЛАДИМИР СТОЈКОВИЋ

Ађутант
ВЛАДИСЛАВ ШЕГУЉЕВ

Нотар
ДАВИД ВЈЕШТИЦА


Дулкамарина свита – балет
Катарина Кљајић, Александра Станаревић, Давид Груосо, Семјуел Бишоп, Иван Ђерковић / Милена Кркотић, Лана Стојановић,  Милана Самарџић, Ђулио Милите, Милан Иван, Бојан Раднов.

Народ, Војници – хор

ОРКЕСТАР СНП-а

Концертмајстор: Сергеј Шаповалов / Владимир Ћуковић
Клавирски сарадник: Данијела Ходоба Леш / Страхиња Ђокић

Премијера: 28. март 2015, сцена „Јован Ђорђевић“, 19.00
Репризе: 31. март, 2. и 22. април 2015.


ГАЕТАНО ДОНИЦЕТИ (Gaetano Domenico Maria Donizetti)

Рођен 29. новембра 1797. у Бергаму (северна Италија), Гаетано Доницети своју изразиту музикалност и даровитост испољава у раном детињству. Ученик Матеја и Мајра, започиње сасвим необичан и интересантан уметнички пут. Већ својом првом опером Енрико Боргоња, побуђује велико занимање публике. Исто се десило и са следећим делом Зораида из Гранате, компонованим за Римски оперски театар. После тих успеха, млади композитор напушта своју првобитну, војну службу и посвећује се музици. Ствара широку лепезу озбиљних, комичних, историјских и херојских опера. Прва творевина у којој су заблистале његове праве стваралачке могућности је опера Ана Болен (1830). Њоме Доницети постаје композитор којег пореде с Белинијем, аутор који му је био узор и у чијим је операма донекле проналазио инспирацију. Следе Љубавни напитак (1832) и Лучија од Ламермура (1835), Доницети постаје неоспорни вођа италијанске опере, посебно што и Росини, остајући да живи у Паризу, престаје да ствара. Након што је, од Напуља и Милана, па до Париза, прошао велики животни и стваралачки пут, Доницетију преостаје још једна станица – Беч, где му указују велике почасти, али доживљава и тешке патње због болести. После опере Катарина Корнаро (1844) престаје да пише, нервно растројен врећа се у родни град, где умире 8. априла 1848. године.


ЉУБАВНИ НАПИТАК

Доницети стваралачки врхунац достиже у комичним и „полукомичним“ операма попут љупког Љубавног напитка и Дон Пасквала којима композитор крунише, обогаћен знањем и искуством, целу концепцију комичног жанра, пре свега, традицију 18. века.

Оперу Љубавни напитак Доницети је компоновао у Напуљу, на текст Феличеа Романија, аутора мноштва оперских либрета, на која су писали највећи италијански композитори (Росини, Белини, Маркаданте). У основи сижеа Љубавног напитка стоји веровање да у природи постоје чаробне биљке и напици помоћу којих може да се задобије љубав вољеног бића.

Чим је добио либрето, почетком 1832. године, Доницети је написао оперу, и то за свега 15 дана, у року који је и за њега био веома кратак. Иако компоновано на брзину, дело је шармантно, веома привлачно, и сасвим приступачно. Музика тог дела је весела, ведра, пуна оптимизма и мелодичности, а својом допадљивошћу лако плени пажњу слушалаца. У њему је подвргнут лакој иронији живот у Италији. Изврсно је оцртана разноликост карактера протагониста, нарочито надрилекара Дулкамаре који вешто користи сеоску лакомисленост и наивност. Премијера је била 12. маја 1832. године у Милану и прошла је с огромним успехом.


ЖЕЉКА МИЛАНОВИЋ, диригент

Рођена 1965. у Београду. Дипломирала на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Станка Шепића 1988. године; на истом факултету је и магистрирала 2000. године.

Наступала је с оркестром  Београдске филхармоније, Симфонијским оркестром Радио-телевизије Србије, Оркестром Опере и театра Мадленијанум, Оркестром Академије уметности из Новог Сада и оркестром Camerata Academica. Током студија ангажована у КУД „Абрашевић“ и хору Београдски мадригалисти. У Опери Народног позоришта у Београду делује од 1988, а као диригент од 1991. Од јануара 1995. до новембра 2010. била је диригент Опере Српског народног позоришта (СНП-а) када прелази на Академију уметности у Новом Саду, као ванредни професор на предмету Оперски студио. У СНП-у је дириговала опере: Трубадур, Набуко, Риголето, Кавалерија рустикана, Фауст, Мајска ноћ, Кармен, Мадам Батерфлај, Тоска, Боеми, Служавка господарица, Моцарт и Салијери, Сутон, Код Феме на балу, Еро с онога свијета, Слепи миш, Васкрсење, Катарина Измајлова, балете: Ромео и Јулија, Лабудово језеро, Жизела и сценску кантату Кармина бурана Карла Орфа.

Награде: Носилац је неколико савезних награда стечених током студија, награде Универзитета уметности у Београду, Годишњих награда СНП-а за изузетна уметничка остварења: 2004. за оперету Слепи миш Ј. Штрауса, 2005. за праизведбу опере Васкрсење Ф. Алфана и 2010. за несебично залагање при реализацији балета Лабудово језеро и Жизела.

С Опером Српског народног позоришта наступала је на БЕМУС-у (1995), у Центру „Сава“ (2003. и 2004), и у јуну 2006, с опером Васкрсење, на Интернационалоном оперском фестивалу у Мишколцу (Мађарска).

Премијерa опере Љубавни напитак представља део докторског уметничког пројекта Жељкe Милановић на докторским студијама на Факултету музичке уметности у Београду, ментор Даринка Матић Маровић, проф. емеритус Универзитета уметности у Београду.


АНДРЕЈ БЕСЧАСНИЈ (Кијев, 1962)

Украјински оперски уметник, глумац и редитељ. Рођен и одрастао у уметничкој средини (унук је познатог мецосопрана Ларисе Руденко), у Кијеву прво завршава Одсек глуме на Позоришном институту (1983), а потом ванредно студира и соло певање у класи  Народног уметника СССР-а, сопрана Е. И. Чавдар. На оперској сцени у Кијеву  дебитује још као студент (1988) у захтевној улози Лепорела (Дон Ђовани, Моцарт).

Следи период интензивног освајања како стандардног оперског репертоара, тако и концертног, са посебним акцентом на украјинској вокалној баштини. Као њен достојни репрезент успешно гостује у Канади (Отава, 1989).

Као победник конкурса Националног театра у Кијеву добија позив из Прага за учешће у продукцији опере Дон Ђовани, овога пута у насловној улози. Од тада своју уметничку активност везује све више за чешку оперску сцену. Поред националног театра у Прагу, често наступа и у другим градовима (Либерц, Острава), тумачећи улоге из чешке, руске и светске оперске литературе.

Тумачењем насловне улоге у популарном, првом чешком мјузиклу Дракула, осваја наклоност многобројне публике, а представа је са великим успехом приказана и у Москви.

У  Чешкој се све више манифестује и његово глумачко умеће. Низ улога, мањих и већих, у омиљеним тамошњим ТВ серијама, као и главне улоге у дугометражним филмовима (Златна врата, Алена), то потврђују.

Крајем 90. година прошлог века, започиње и своју редитељску делатност. На чешким сценама успешно поставља како познате мјузикле (My fair Lady, Hello, Dolly!), тако и оперске представе (Тајни брак, Тако чине све, Севиљски берберин, Оњегин, Јоланта). Премијера опере Чајковског, Јоланта, реализована је на престижној сцени Националног театра у Прагу у оквиру фестивала „Опера 2005“.

Запажена је и његова делатност као продуцента и организатора низа међународних програма и концерата, који су у функцији упознавања и популарисања украјинског културног наслеђа.

У свом репертоару са посебним афинитетом  негује и совјетску  класичну естраду и наступа са популарним песмама које су тумачили такви великани као што су Муслим Магомајев и Јосиф Кобзон.

Наша публика га је упознала као изузетног тумача улоге Дон Ђованија у истоименој опери В. А. Моцарта, у режији аустријског редитеља Паула Флидера (2008).


САДРЖАЈ

Први чин
На градском тргу испред крчме, окупљају се сељани пред полазак у поља. Адина, мало даље, присутнима чита (стару келтску легенду) како је Тристан успео да поврати Изолдину љубав уз помоћ љубавног напитка. За то време Неморино размишља  о својој несрећној љубави према Адини. Долази наредник Белкоре, који је такође заљубљен у Адину, и користи прилику да је запроси. Адина га одбија, као што ће мало касније одбацити и љубавну понуду Неморина.

Стиже доктор Дулкамара и присутнима хвали свој специјални лек који лечи све болести и враћа младост. Неморино му тражи напитак од којега се Изолда заљубила у Тристана, и Дулкамара му за један златник продаје боцу вина, обећавши му да ће „лек“, за само један дан сломити Адинин отпор. Оставши сам, Неморино, потпуно уверен у дејство напитка, почиње да га пијуцка, и кад наиђе Адина, понаша се према њој равнодушно, дајући јој на знање да је више не воли. Адина, разљућена, одлучи да га казни и видевши Белкореа, саопштава му да је спремна да се одмах уда за њега. Неморино, очајан, моли је да одложи венчање за бар двадесет четири сата (колико је потребно да напитак почне да делује), али Адина га одбије, Белкоре га понижава, а остали му се ругају.

Други чин
Свечани ручак на који је Адина позвала све становнике села и доктора Дулкамару, да прослави скоро венчање с Белкореом. Дулкамара са Адином пева баркаролу (Io son ricco, e tu sei bella), а кад дође нотар да их венча, сви одлазе у крчму. Остаје само Дулкамара коме прилази све тужнији и узнемиренији Неморино, питајући га да ли је могуће убрзати деловање напитка. Дулкамара му саветује да купи још једну боцу, али Неморино нема новца и, да би га набавио, ступа у војску код Белкореа, добивши за то двадесет шкуда.

У међувремену се прочује да је умро један богати земљопоседник, Неморинов стриц, и да је он, као једини род, наследио огромно богатство. Све девојке из села почињу да се удварају младићу који постаје храбрији, и све уверенији у дејство напитка, шали се са свима, намерно занемарујући Адину. Адина због тога осећа инат и бол, и почиње примећивати да је заљубљена у Неморина. Она се још више збуни кад од доктора Дулкамаре сазна да се Неморино, да би задобио њену љубав и набавио новац за напитак, чак и пријавио у војску.

Сад већ одлучна да поново задобије Неморинову љубав, Адина откупљује уговор који је он потписао, и одбија да се уда за Белкореа. Али, не прихвата савет Дулкамаре да и она узме напитак, изјавивши да има много више поверења у своју лепоту и женске чари. У међувремену, Неморино се вратио мислећи на њу и, заљубљенији него икад, сања да му она коначно узврати љубав (Una fortiva lagrima). Долази Адина, враћа му уговор и опрашта се од њега, верујући да Неморино сад може да бира девојку коју хоће, и да не мари више за њу. Али, Неморино, на њено чуђење, изјављује да би радије умро него био без ње. Они, напокон, једно другом изјављују љубав и све се завршава у општем весељу, док Дулкамара, напуштајући село, још једном хвали свој чудесни напитак.


ЉУБАВНИ НАПИТАК НА СЦЕНИ СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА

Прво извођење: 19. новембар 1967.
Диригент Маријан Фајдига, редитељ Младен Сабљић к.г., сценограф Миомир Денић к.г., костимограф Стана Јатић, хорове увежбао Еуген Гвоздановић; Зденка Николић (Адина), Лучано Манцин / Војислав Куцуловић (Неморино), Душан Балтић / Франц Пухар (Белкоре), Рудолф Немет (Дулкамара), Ирена Давосир Матановић / Александра Животић (Ђанета).

Представа је била на репертоару две сезоне, изведена је 15 пута, 6871 гледалац.


Друго извођење: 25. март 1988. на Малој сцени
Диригент Миодраг Јаноски, редитељ Ивица Крајач к.г., сценограф Звонко Шулер к.г., костимограф Мирјана Стојановић Маурич, хор спремио Јурај Ферик, цртежи Ђурђица Мерле к.г., сценски покрет Тереза Чебски; Гордана Којадиновић (Адина), Славољуб Коцић (Неморино), Бранислав Вукасовић (Белкоре), Бојан Кнежевић (Дулкамара), Бранка Окљеша (Ђанета). У две сезоне изведено је 16 представа, 3029 гледалаца.

Опера је обновљена 25. маја 1991.
Диригент Јанез Говедник, диригент хора Весна Кесић Крсмановић, сценски покрет Јулијана Дутина, подела као на премијери, изведене су 3 представе, укупно 19 представа, 3815 гледалаца.


Треће извођење: 10. мај 1997.
Диригент Имре Топлак, редитељ Воја Солдатовић, сценограф Далибор Тобџић, костимограф Мирјана Стојановић Маурич, диригент хора Наталија Арефјева, кореограф Живојин Новков; Милица Стојадиновић / Данијела Јовановић / Јарослава Бенка Влчек (Адина), Славољуб Коцић / Никола Давид (Неморино), Бранислав Вукасовић / Саша Ковачић (Белкоре), Миодраг Милановић (Дулкамара), Бранка Окљеша / Санела Чукљаш (Ђанета), Владимир Стојковић (Добошар), Антал Тири (Нотар). До сезоне 2002/2003. изведене 23 представе, 8048 гледалаца.

СНП

Povezani članci

vesti 6365003627166649673

Popularno

Novo

BKG

Pretplatite se besplatno

item