Удружење професионалних издавача Србије предлаже измене постојећег модела откупа књига

Удружење професионалних издавача Србије (УПИС) у складу са својим програмским опредељењима и циљевима, а поводом неприхватљивих начина у...

Удружење професионалних издавача Србије (УПИС) у складу са својим програмским опредељењима и циљевима, а поводом неприхватљивих начина у откупу књига, предлаже измене у постојећем моделу Откупа књига за јавне библитеке у Србији.

Издавачи окупљени у удружењу УПИС, сматрају да је откуп књига за републичке библиотеке врло важан инструмент културне политике и не би смео да представља нестручно и неодговорно попуњавање библиотечких фондова.

Стога се УПИС залаже за увођење контроле квалитета откупа и заштите јавног интереса у библиотекама.

Подсећамо да је протекли период захваљујући прибављању књига путем јавних набавки у потпуности био подређен испуњавању административно техничких процедура, а не избору квалитетних наслова.

На недавно одржаној Скупштини УПИС, окупљени издавачи у Народној бибиотеци Србије констатовали су да се откуп књига намењен јавним библиотекама у Србији умногоме удаљио од своје основне функције, да у пракси показује велике недостатке и да није корисан ни читаоцима, ни библиотекама, ни професионалним издавачима. Тако се у пракси све чешће догађа да су према садашњем начину откупа важне области попут поезије, драме, хуманистике потпуно занемарени и невидљиви у процесу откупа.

УПИС захтева да нови циклус откупа не отпочиње с досадашњом праксом и недостатком поштовања критеријума, а од конкретних мера предлаже:

— неизоставно проширење броја чланова Комисије по областима стручности са садашњих 5 на 7 чланова са већим бројем стручњака из области на које се односи откуп књига);
— додатни откуп стучних књига за све библиотеке установа културе у Србији;
— континуиран целогодишњи рад стручне комисије;
— откуп који би био расписиван два пута годишње (у мају и у новембру сваке године);
— да се минимално 30 % откупа спроводи само на основу одлука стручне комисије, а да се 70% откупа спроводи према постојећем двостепеном моделу (избору јавних библиотека на основу ширег предлога стручне комисије);
— неопходно је укинути рабат по коме Министарство културе у протекеле три године ткупљивало књиге за јавне библиотеке: (уместо 40% основног рабата и 60% рабата за капитална издања која су делимично подржала неке домаће или иностране институције предлог УПИСа је 30% и 40 % ).

Представици УПИС а су спремни да и додатно образложе своје ставове. Уверени смо да Министарство може да измени процедуру откупа задржавајући постојеће већ објављене критеријуме.

***

Такозвани мали издавачи у Србији недавно су основали УПИС -Удружење професионалних издавача Србије. У тој групацији су, између осталих, “Клио”, “Академска књига”, “Паидеиа”, “Геопоетика”, “Архипелаг”, “Самиздат Б92”, “Федон”, “Завет”, “Еволута” и други. Рад свог удружења они заснивају на подршци струци, али и на корективној улози у културној политици земље.

Ова група ангажованих издавача, услед промењене политичке и друштвене климе у Србији, одлучила је да заштити сопствену вредносну оријентацију и да настави са “обликовањем јавног интереса” . На недавном  годишњем окупљању највише се говорило о, за сада нерешивом, проблему јавних набавки у откупу књига. И појединачно и колективно, издавачи су писали, апеловали, молили, претили, упозоравали, лобирали, разговарали са свима ,  од најниже до највише карике у државном ланцу одлучивања. Иако је јасно да је целокупном издаваштву и култури већ нанета ненадокнадива штета изједначавањем књиге са било којом потрошном робом, закон није промењен. Надлежни кажу да ће се то догодити до краја ове године, јер је скупштинска процедура дуга и сложена. Има она једна народна пословица, згодна као коментар и у овој издавачкој (не)прилици -“Не липши магарче до зелене траве”.

Из УПИС-а поручују да се и откуп књига намењен јавним библиотекама у Србији поприлично удаљио од своје основне функције. А то значи да угрожава издаваче најквалитетнијих књига. За избор наслова који ће бити откупљени државним новцем од издавача, задужене су стручне комисије. На њихов рад издавачи, мање-више немају великих примедби, али проблем настаје у другом кругу избора. Тај други круг чине библиотекари, који се често поводе за жељама читалаца популарне белетристике, на рачун важних и вредних књига. Тако су у процесу откупа потпуно занемарени и невидљиви постали жанрови поезије, драме, теорије и историје филозофије, уметничке белетристике...

Из УПИС-а подсећају да је улога откупа да јавне библиотеке буду снабдевене свим важним књигама које су објављене у календарској години. Такви наслови не могу да издрже издавачку тржишну утакмицу. Из УПИС-а су спремни да јавности представе нови модел откупа за јавне библиотеке , који би био у најбољем јавом интересу. Тај модел, између осталог, подразумева проширење комисија за откуп новим члановима по областима стручности, смањење рабата који у овом моменту износи 70 одсто. На годишњој скупштини УПИС-а договорено је и да се формира програмски савет, који ће чинити писци, преводиоци, професори универзитета.

Не оспоравају право на разоноду


У Удружењу професионалних издавача наглашавају да свако има  право на разоноду приликом одабира наслова које ће читати. Међутим, забавна литература не би смела да се купује буyетским новцем, већ сопственим средствима. А судећи према гласовима читалаца - купаца, али и по тиражима , најтраженије књиге у прошлој години, које су добиле награду “Златни Хит либер”, издала је “Лагуна”. То су романи Јелене Бачић Алимпић “Последње пролеће у Паризу” и Паула Коеља “Прељуба”, као и исповести Нелета Карајлића “Фајронт у Сарајеву” и Исидоре Бјелице “Спас”.

Povezani članci

vesti 894434700374118037

Popularno

Novo

BKG

Pretplatite se besplatno

item