Београд: Чувена књижара “Данило Киш" одлази у историју

ЧИТАОЦИ и писци у Београду остају без још једног омиљеног књижевног кутка у срцу града, на Теразијама. У години када се обележава осам д...

ЧИТАОЦИ и писци у Београду остају без још једног омиљеног књижевног кутка у срцу града, на Теразијама. У години када се обележава осам деценија од рођења великог писца Данила Киша, књижара са његовим именом замандалиће врата - и то заувек. А баш уочи друге приватизације издавачке куће "Просвета" којој је, у закупу, припадала више од шест деценија. 
Гашење старих добрих књижара у престоници тако се наставља, а два су разлога за одлазак "Киша" у историју. Најпре, због тога што је у поступку реституције велика зграда на Теразијама 16, у чијем је приземљу и књижара, враћена власнику Александру Ђорђевићу који живи у иностранству. То је, међутим, могло да се одложи на одређено време, а што то није учињено главни кривац је бивши власник "Просвете" Дејан Пантовић. Вајни газда је (уз благослов бившег вишегодишњег министра) за кратко време распродао све што се распродати могло, отерао велики број запослених, да би тек после једногодишњег штрајка свих радника, и притиска културне јавности приватизација поништена. Кућа је затим добила статус предузећа у реструктурирању и нашла се на фамозном списку 24 приватизације. У бескрупулозном уништавању некада највеће издавачке куће наречени власник је књижару "Данило Киш" намерно довео до просјачког штапа.
КЛАДИОНИЦА
- НЕМА никакве шансе да власник зграде, под садашњим условима, остави да ту буде књижара, јер ће за банку или кладионицу добити знатно већа средства - каже Смиљан Крушкоњић, књижар "Данила Киша".
- Практично одмах по преузимању "Просвете" нови власник је од 2009, престао да плаћа кирију граду, која је месечно износила 168.000 динара. За закупнину није давао ни динара пуне две године - каже за "Новости" Драган Миленковић, директор "Просвете". - Када је 2011. "Просвета" враћена држави тај дуг је астрономски нарастао јер је само месечна камата износила 165.000 динара. Кућа то није могла да измири јер је месечни дуг био 330.000 динара. Тако сада укупан дуг за "Киша" износи 23 милиона и 200.000 динара. Пантовић је, дакле, главни кривац што смо се нашли у овако тешкој ситуацији.
Да је бивши "газда" редовно плаћао оно што му је закон налагао (а моћници гледали кроз прсте!) град би имао другачији однос према "Просвети", односно књижари "Данило Киш" и вероватно тражио продужетак за исељење, што је законом било могуће.
- Нестанком "Киша" отвара се могућност финансијског урушавања "Просвете", која је у последње време стала на ноге и успевала да измири све трошкове према држави и добављачима, односно издавачима. Гашењем књижаре, која има 160 квадрата, малу галерију и четворо запослених, то сигурно више неће моћи. Књижара наиме, месечно доноси од 25 до 30 одсто укупног нашег прихода. Када се томе дода чињеница да је последњих неколико месеци промет опао за 30 одсто онда се добија потпуна слика нашег стања и то у време када са зебњом очекујемо у чије ће руке кућа отићи - истиче Миленковић.
АНДРИЋЕВ ОМИЉЕНИ КУТАК
ОСТАЛО је забележено да је књижара на Теразијама била место где се са највећом вероватноћом могао срести Иво Андрић. Нобеловац је у ову књижару свраћао свакодневно и са управником Александром Ацом Константиновићем волео да разговара, пије кафу, ишчитава новине. "Просвета" је у то време имала добру праксу коју је радо подржавао и Константиновић да угошћава писце који се ту осећао као код куће. Тако су у књижару редовно долазили Брако Ћопић, Душан Баранин, филозоф Бранислав Петронијевић...
Што се тиче сада већ изгубљене књижаре на Теразијама која би морала да се исели за месец-два, тај губитак би ипак могао да се надокнади. Из "Просвете" је одавно предложено да им се за њихову (укњижену) имовину од 260 квадрата, који користи позориште "Бошко Буха" додели одговарајући простор у центру града, где би била књижара, такође са именом Данила Киша. Одговора, међутим, од надлежних нема. 
ТРИ ПЛАНА
Приватизација је, иначе, обавијена велом тешко схватљиве тајне. Продаја је најпре требало да се заврши овог пролећа, а затим је из потпуно непознатих разлога рок одложен до краја године. Сматрајући да би се лако могло догодити да кућа поново добије несавесног власника, који ће основну делатност задржати извесно време, а затим је угасити, Миленковић је надлежнима предложио три решења. Најпре, да држава не продаје свих својих 70 одсто акција већ 35 и тако уз акционаре остане мањински власник. Притом да се некретнине (књижара на Копаонику која вреди 150.000 евра, као и просторије од 80 квадрата у Војводе Миленка) продају и тако измири дуг према приватним лицима. Друго решење је да се уједине "Просвета" и "Рад" који је такође пред продајом у заједничко предузеће које би припало држави и малим акционарима. У "Раду" ту идеју својски подржавају. Трећи предлог, који је и најмање вероватан, јесте да се "Просвета" прогласи културним добром.
Вечерње новости

Povezani članci

vesti 622849826846294080

Popularno

Novo

BKG

Pretplatite se besplatno

item