Јовица Вељовић, типограф: Пренаглашени дизајн је као неукусно напарфемисана жена

Прикладном типографијом са умереним величинама слова и добром хијерархијом наслова „Ноје цирхер цајтунг” упућује читаоце на садржај дискре...

Прикладном типографијом са умереним величинама слова и добром хијерархијом наслова „Ноје цирхер цајтунг” упућује читаоце на садржај дискретно и веродостојно. Начин како користе фотографије уз текстове је веома смислен

(Фото Ж. Јовановић)
„Монотајп – линотајп” фирма из САД објавила је недавно типографско писмо Јовице Вељовића под називом „ИТЦ нови Вељовић”. Реч је, између осталог, о првом писму којим се већ написани текст може пребацивати у латиницу или ћирилицу у самом фонту, без употребе додатних програма за конверзију.
Јовица Вељовић је аутор фонта листа „Политика” који је у употреби од 2008. године. Живи и ради у Хамбургу, где на Факултету за дизајн, медије и информације предаје писмо и типографију од 1992. године. Добитник је бројних награда за свој рад, међу којима је и Награда „Шарл Пењо” Међународног удружења типографа.
Дизајнирали сте најновији тип слова „нови Вељовић”. У односу на који тип слова је ова верзија нова?
У време фотослога пре тридесет година, за ИТЦ (Међународна корпорација типографског писма) у Њујорку, тада најзначајнију светску фирму за фонтове, нацртао сам своје прво типографско писмо у осам резова. Уобичајено је било да се прво писмо назове по аутору. Име „ИТЦ Вељовић” је тада била права мора за америчке типографе јер нису знали како се правилно изговара. На насловној страни једног типографског часописа, била је духовита фотографија људи који леже на плажи и разговарају како се изговара име: Велџовик, Велјовик, Велкович”… Откако постоји панаграм са мојим именом, то се променило. „Нови Вељовић” је допуњена и проширена варијанта прве верзије.
Зашто је било потребно да се иновира „стари Вељовић”?
Фирме су раније правиле фонтове углавном са словима за западно тржиште, продавале их у пакету са машинама за слагање текста. Савремена дигитална технологија омогућила је да се фонт осамостали. У једном фонту могу бити ћирилица, латиница и грчка слова. „ИТЦ Вељовић” има 230 знакова у резу, а „нови Вељовић”, сада са ћириличним словима преко 1.200 знакова. Побољшао сам облике слова, размаке, проширио техничке и типографске могућности писма. Писмо је моћан, једноставан, али и комплексан алат. Искуством и знањем функцију алата треба стално унапређивати, треба знати чему служи, када и како га правилно користити. Није исто написати цедуљу на шалтеру „Враћам се одмах” или слагати графички компликоване табеле и лексиконе.
Које су основне карактеристике слова „нови Вељовић”?
„Нови Вељовић” је класично писмо отворених и јасних форми са могућностима широке примене у издаваштву, кореспонденцији, интернет презентацији, оглашавању. Три различите пропорције слова, две различите висине горњих и доњих продужетака слова и пет резова чини фамилију од тридесет фонтова са више од 30.000 знакова, који могу испунити најкомпликованије типографске жеље.
Кажете да је у 16. веку било потребно 12 година за само три величине слова у грчком писму. Колико је вама требало времена за израду новог типа слова?
Толико је било потребно Клоду Гарамонду који до данас није превазиђен. Са естетске и функционалне стране увек је тешко направити добро писмо. Данашњи развој технике је драматично скратио процес обликовања, ипак две године су оптималан период за комплетирање доброг и комплексног фонта.
Како објашњавате толики број фонтова на тржишту, њихово свакодневно објављивање?
Престали смо да пишемо, само типкамо. Лакоћа владања софтверима, јефтина продукција и посебно некритичко тржиште, заварава дилетанте у веровању да би свако дигитално контурирано слово требало бити фонт. Очекују да људи на пијаци фонтом, уместо руком, пишу цене својих производа. У једној фирми су ми рекли да је двадесет година у једном фонту недостајало важно слово, да се нико није жалио, и верују да га због тога никада до сада нису продали.
Какво је стање у Србији у тој области?
Млади стручњаци су наша нада. Ведран Ераковић и Никола Костић су млади и даровити ствараоци. Костић је недавно награђен у Москви за ћирилично писмо, сви смо у жирију били једногласни. Проф. Александар Додиг је доста учинио на популаризацији калиграфије. Иван Болдижар, из Новог Сада, био је први који је указао на значај доброг укуса у писму. Типографија је област за коју су поред ликовних, потребна и техничка знања. Чини ми се да смо ту још танки, да на томе треба на факултетима више радити. Занимљиво да је у Србији све више оних који уз титулу проф. додају и др типографије. То је већ неукусно.
Које светске новине (дневне, недељници) имају по вашем мишљењу најуспелији графички дизајн и зашто? Издвојте нам неке примере...
Обазрив сам кад видим пренаглашен дизајн у дневним новинама. Пренаглашени дизајн је као неукусно напарфемисана жена. Добар и функционалан дизајн једва се примећује, али буди осећање естетске осетљивости. Прикладном типографијом са умереним величинама слова и добром хијерархијом наслова „Ноје цирхер цајтунг” упућује читаоце на садржај дискретно и веродостојно. Начин како користе фотографије уз текстове је веома смислен.
Шта прво уочите, односно, шта вам прво засмета када видите, на пример, насловну страну неке књиге?
Неосетљивост и дисхармонија типографске форме и садржаја. Банална производња књиге забрињава. Књига настаје из духовне потребе, дизајн, такође. Жеља за комерцијалним успехом надвладала је духовну потребу. У Србији се књиге углавном штампају најпримитивније, преко паус папира. То је грех. Ретко сам видео књигу одштампану, рецимо, у штампарији „Публикум” у Београду, која је најбоља и са најстручнијим кадром. Осим тога запањујуће је висок број издања на латиници, у земљи која је на мапи света означена да користи ћирилицу. У време изобиља добрих ћириличних фонтова то је необјашњиво.
Како је ваше виђење дизајна у будућности. Шта би требало променити?
Медији, маркетинг агенције и све што се може назвати креативном индустријом, свим силама се труди да сви мислимо на један одређен начин, потискујући праве вредности индивидуалне креативности и разноврсности. Опседнути смо брендингом. Кад се ослободимо тог диктата, кад наш рад и идеје усмеримо на праве социјалне и животне вредности, једноставне и универзалне, дизајн ће поново имати прави смисао и повратити поверење.
----------------------------------
Политици„” су потребне козметичке промене
Аутор сте новог фонта „Политике” 2007. године. Шта бисте данас евентуално променили, допунили? Да ли нам је потребно освежавање?
На листи повремено додајем шта треба побољшати. Углавном су то промене „козметичке” природе и размаци између неких слова. Требало би увести и нове знакове за специфичне намене. Надам се да ћемо једном то дискретно урадити.
Марија Ђорђевић, Политика

Povezani članci

vesti 6561723624153171001

Popularno

Novo

BKG

Pretplatite se besplatno

item