Љушић морао у пензију још пре три месеца

Тешко је лоше управљати „Службеним гласником” јер је реч о монополском издавачу, каже саговорник „Политике” из ове издавачке куће Јел...

Тешко је лоше управљати „Службеним гласником” јер је реч о монополском издавачу, каже саговорник „Политике” из ове издавачке куће

Јелена Триван и Радош Љушић (Фото Д. Ћирков)
„Бивши в. д. директора ’Службеног гласника’ Радош Љушић је морао по сили закона да оде из ове државне институције још у новембру прошле године јер је тада напунио 65 година и никако није могао да остане у сталном радном односу. Евентуално је могао да буде ангажован хонорарно”, каже саговорник „Политике”, запослен у овој издавачкој кући, један од малобројних који је уопште био спреман да, макар и незванично, прича о промени на челу ове куће. Именовање Јелене Триван и одлазак Љушића јуче нису били расположени да коментаришу ни бивши директор Слободан Гавриловић, али ни један од бивших уредника, иначе велики противник Љушићевог постављења пре две године, књижевник Гојко Тешић. На наше питање да прокоментарише промене у СГ, Тешић нам је само кратко рекао да је све што је имао рекао када је Љушић именован на ту функцију у децембру 2012. године.
Тешић је тада, да подсетимо, не помињући по имену Љушића, упутио отворено писмо Александру Вучићу у коме га је упозорио на кадрове који га „саплићу на путу модернизације Србије”, и то користећи најтеже квалификације на рачун тих кадрова. Ти такозвани интелектуалци се, како је написао, пропињу иза Вучића не би ли се њихов „племенити“ лик видео у Србији, дувају му за врат, а „зло им је кључна вредносна категорија”.
Љушић се препознао у овом писму и одговарајући Тешићу, између осталог, изнео податке о енормним хонорарима које је овај добијао у „Службеном гласнику” док је на његовом челу био Слободан Гавриловић. Како је тада тврдио Љушић, за време његовог претходника, само у току 2012. године, „Службени гласник” и Завод за уџбенике исплатили су Тешићу потпуно незаслужено хонорар од читавих 4,5 милиона динара. И то, како је рекао, за исти посао за који једна службеница СГ која му је помагала у приређивању дела Станислава Винавера није добила ништа осим плате.    
Наш саговорник из ове куће истиче да „Службени гласник” није пословао лоше ни пре доласка Љушића, али ни док је он био в. д. директора. Наиме, пошто је реч о издавачкој кући са монополским положајем приходи су увек били изузетно велики тако да лист није никада био на буџету. Напротив, увек је крајем године уплаћивао од својих седамдесетак милиона динара у државну касу, а запослени су добијали дивиденде од тридесетак хиљада динара. Доласком Љушића, прича наш извор, запосленима су укинуте дивиденде, али су скресани и многи други расходи попут новогодишњих пакетића за децу или осмомартовских поклона женском делу запослених.
„Није био проблем пословање Љушића, он је све чинио да би смањио трошкове, али је са њим као руководиоцем било врло тешко радити. Запослени су, међутим, тек згрожени и доласком нове директорке јер је и међу кадровима СНС-а било много квалификованијих од ње. Њен долазак је искључиво резултат њених приватних односа са неким безбедносним структурама”, тврди наш саговорник.
Укинута награда „Десимир Тошић”
Награда која је носила име једног од оснивача Демократске странке Десимира Тошића, а коју је „Службени гласник” додељивао од 2008. године, више неће бити додељивана под тим именом. Како нам је јуче рекла Јелена Триван, нови в. д. директора, Надзорни одбор СГ је на иницијативу Радоша Љушића у децембру прошле године преименовао ову награду која се додељује за најбољу књигу из области публицистике, за најбољу колумну, фељтон или серију текстова, у „Гласникову награду”. Под новим именом она ће бити додељена 14. фебруара.
Ј. Церовина, Политика

Povezani članci

vesti 9162237866545268815

Popularno

Novo

BKG

Pretplatite se besplatno

item